Тегелтија: Постоје услови за исплату средстава ММФ-а
- Централна банка има све документе које иначе има када је уплаћивала средства од ММФ-а у неким претходним аранжманима које је БиХ имала. Због тога сматрам да су створени услови за исплату средстава од ММФ-а - рекао је Тегелтија за Дневни аваз.
Тегелтија је оцијенио да се БиХ непотребно врти у политичким блокадама и да није јасно зашто се ово ради, ни коме је то потребно.
Према његовим ријечима, Савјет министара направио је врло добру ствар у преговорима са ММФ-ом када је успио да умјесто 165 милиона евра, планираних на почетку преговора, обезбиједи 330 милиона евра за БиХ.
- Све је било спремно за реализацију тих средстава, али онда је почело повлачења неких лоших политичких потеза, прије свега лицитирање процентима расподјеле средстава између ентитета и Брчко дистрикта. На крају се наставило лицитирањем око расподјеле средстава која припадају Влади Федерације БиХ - подсјетио је Тегелтија.
Он је додао да су испуњени сви услови за исплату средстава са рачуна Централне банке БиХ на рачуне Републике Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта, те да је у претходних 10 дана неколико пута разговарао са представницима Централне банке који су га информисали да им за исплату средстава треба само промисорна нота Министарства финансија и трезора.
- Рекли су ми да имају меморандум потписан с министарствима финансија, те да имају инструкције за плаћање када добију ту ноту - додао је предсједавајући Савјета министара.
Он је истакао да је Министарство финансија 30. априла ту ноту доставило Централној банци БиХ и да се сматрало да су сви услови испуњени.
- Међутим, данас то више није довољно Централној банци да би исплатила средства. Инсистирају на додатној одлуци Савјета министара - рекао је Тегелтија, те подсјетио да средства макрофинансијске помоћи Европске комисије неће бити могуће повући док се не исплате средства ММФ-а.
Предсједавајући Савјета министара истакао је да се у кризи изазваној епидемијом вирусом корона показало да кључну улогу мора имати држава.
- Грађани очекују здравствену и социјалну заштиту, а привредни субјекти значајну финансијску подршку за санирање економских посљедица кризе. Ниједна држава у свијету, па ни БиХ, односно њени ентитети не могу превладати ову кризу без додатних финансијских средстава - појаснио је Тегелтија.
Он је додао да БиХ има слабији приступ међународним финансијским тржиштима и да је добро што постоје средства ММФ-а, као и средства Европске комисије која су ријетко доступна БиХ.
- БиХ ће морати наставити аранжман са ММФ-ом и повући још средстава. А јасне су поруке земаља ЕУ да се прва помоћ која се даје привреди и грађанима креће између 1,5 и два одсто БДП-а, па је лако израчунати колики су то први кораци, односно колико би БиХ требала издвојити - рекао је Тегелтија.
Процјена је, истакао је он, да би цјелокупна издвајања за санацију посљедица епидемије вируса корона могла износити и до 10 одсто БДП-а.
О иницијативама за смјену министра спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташе Кошарца, Тегелтија је рекао да му се чини да покретачи иницијативе немају довољно капацитета у оба дома за разрјешење Кошарца.