Нема разлога да се буџет не усвоји
Он је оцијенио да нема разлога да се буџет не усвоји и да ће његов оквир остати исти, уз договор о начину трошења средстава.
Тегелтија је подсјетио да су он и српски министри у Савјету министара гласали против буџета који је раније предложен, јер његова структура није одговарала тадашњој ситуацији у вези са појавом вируса корона.
Он је нагласио да да одржавање локалних избора не зависи од тога да ли ће буџет БиХ бити усвојен или не, јер Савјет министара може донијети посебну одлуку о финансирању избора, за шта има средстава.
- Говорећи да неће бити избора ако нема буџета, неки траже изговор у смислу да избора не буде или да они што више буду пролонгирани јер очекују да поправе своју политичку ситуацију. Знам и да неко може гласати против одлуке Савјета министара о финансирању, али тада се показује ко је за, а ко против избора. Чини ми се да то нико не жели - истакао је Тегелтија.
Што се тиче економског опоравка у БиХ од посљедица вируса корона, Тегелтија је рекао да ће први квартал можда бити благо позитиван када се говори о расту БДП-а, други врло негативан и са знатним падом, а трећи квартал у оквирима благог пада.
- Колико ће бити брз економски опоравак и колико ће бити дубока криза зависи од завршетка процеса у вези са здравственим сектором и колики степен кризе ће се дешавати у ЕУ и у земљама западног Балкана - нагласио је он.
Тегелтија је поручио да ће се БиХ сусрести са великим проблемом пада потражње и инвестиција, наводећи да није присталица смањивања плата, јер би, како каже, "свако смањење приватне потрошње успорило наш раст".
Нагласио је да БиХ мора направити веће инвестиције од планираних, те да би било добро направити неку врсту новог плана на нивоу БиХ да се придобију инвеститори.
- Инвестициони циклус, на примјер, у инфраструктури је од изузетне важности. Дакле, покушаћемо да заједнички креирамо један програм са ентитетским владама, прије свега, да бисмо подстакли инвестициони циклус и да он повуче цијелу привредну активност у БиХ - објаснио је Тегелтија.
Он је рекао да је пут приближавања БиХ према ЕУ заустављен прије више од годину дана, иако постоји активизам, прије свега, шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Затлера да се БиХ на том путу покрене.
Када је ријеч о 14 приоритета из извјештаја Европске комисије да би БиХ стекла статус кандидата за чланство у ЕУ, Тегелтија је изјавио да је Комисија за европске интеграције БиХ, као дио система Механизма координације, задужена да припреми акциони план за њихову реализацију.
Додао је да је та комисија добила задатак да утврди и методологију за израду програма приближавања ЕУ.
- То ће показати нашу спремност да идемо даље према евроинтеграцијама. Добро је да смо одредили рокове и контролне датуме у којима је то потребно урадити - рекао је Тегелтија.
Он је захвалио Европској комисији за планирање помоћи БиХ за санирање посљедица вируса корона.
- Ту је 80 милиона евра помоћи и тек ћемо дефинисати начин употребе тог новца који ће у суштини отићи преко ентитета до локалних заједница и кантона. Такође, добили смо средства за макрофинансијску помоћ од 250 милиона евра од чега ће прва транша или 50 одсто средстава бити исплаћено без услова крајем јуна, најкасније у првој половини јула. Друга половина ће бити у првом кварталу наредне године, али ту ће бити одређени и дефинисани одређени услови - рекао је Тегелтија.
Када је ријеч о предложеном Закону о избору судија Уставног суда БиХ и ставу Републике Српске да се стране судије у том суду замијене домаћим, Тегелтија је напоменуо да је то, између осталог, и један од ставова Европске комисије.
- Став Бошњака је да није вријеме за такву одлуку и том логиком биће тешко донијети поменути закон у парламенту БиХ. Ми смо шансу за то пропустили прошле седмице на Уставноправној комисији Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ када је глас Драгана Мектића из СДС-а пресудио да тај закон добије негативно мишљење. Сутра ће се гласати и ако то мишљење комисије добије подршку у Представничком дому, Закон о избору судија Уставног суда неће ући у процедуру - рекао је Тегелтија.
Тегелтија је истакао да је погрешно то што је претходни сазив Савјета министара мигрантску кризу третирао само као хуманитарно питање, истичући да су илегалне мигранције прије свега озбиљно безбједносно питање о чему говори низ негативних примјера који су се, између осталог, дешавали на подручју Бихаћа.
Он је нагласио да су безбједност грађана, њихове имовине и услова живота испред онога што су мигранти, те додао да је важно затворити границе БиХ за њихов улазак.
Тегелтија је истакао да људи који немају идентификационе документе, не могу се слободно кретати по БиХ, већ морају бити у притвору док не саопште своје податке или док се исти не утврде.
- Да ли ће сви органи БиХ бити спремни на такву одлуку, остаје да видимо. Али ако дозволимо да БиХ постане спаваоница за мигранте сусрешћемо се са озбиљним проблемима, па и онима да ће нас наши западни пријатељи посматрати као несигурно подручје. То БиХ не треба ни економски ни безбједносно. Притисак толико миграната не можемо издржати - појаснио је Тегелтија.
Говорећи о оснивању мигрантског кампа у српском селу Липа, Тегелтија је навео да је обавеза полиције Унско-санског кантона да заштити становнике тог мјеста у ФБиХ.