Тегелтија: Најтежи период - опоравак привреде тек предстоји
- Најтежи период, односно опоравак привреде, тек предстоји - истакао је Тегелтија.
Он је додао да је задовољан радом Савјета министара у кризном периоду нагласивши да су подршка здавству, снабдијевање и финансијска подршка Српској, Федерацији БиХ /ФБиХ/, те Брчко дистрикту, били кључни задаци, као и да буде заштићен здравствени сектор од неконтролисаног уласка на границама.
- Разговарали смо на вријеме са међународним финансијским институцијама и са Европском комисијом смо се договорили о подршци за здравство и привреду од око 700 милиона евра, а до краја јуна биће оперативно 616 милиона - изјавио је Тегелтија за Глас Српске.
Према његовим ријечима, са међународним финансијским институцијама завршени су преговори о око 700 милиона евра за помоћ ентитетима и Брчко дистрикту у борби против вируса корона, од чега је око 630 милиона кредитних средстава и око 80 милиона гранта.
- Мислим да смо урадили одличан посао, ако се узме да смо од 150 милиона евра у преговорима са ММФ-ом дошли до више од 330 милиона евра. Новац је на рачуну Централне банке и сада треба да буде поштован процес преноса на рачуне ентитета и Брчко дистрикта. Нажалост, почели су да се повлаче неки лоши политички потези и лицитира са процентима расподјеле између ентитета и Брчко дистрикта, а потом за расподјелу између Владе ФБиХ и кантона - рекао је Тегелтија.
Он је указао да су неразјашњени односи хрватских и бошњачких министара пресликавање односа из ФБиХ, додавши да му је жао због блокаде и што нема спремности за наредни корак.
- Све то је оставило лошу слику о нама, јер нико не може да схвати да уложите напоре да добијете што боље услове, буду вам одобрена средства и она не буду распоређена - истакао је Тегелтија.
Одговарајући на питање да ли ће у случају неповлачења новца БиХ морати да плаћа пенале, Тегелтија је рекао да је у неколико наврата сам разговарао са представницима Централне банке и да су они истицали да им је потребна само промисорна нота Министарства финансија и трезора.
- Та нота им је достављена, али сада наводе да треба додатна одлука Савјета министара. Нисам сигуран да ли је у Централној банци БиХ у питању страх или опструкција, али још не постоји спремност да средства буду расподијељена, а камате теку. С обзиром на то да је овај аранжман ММФ-а програм помоћи у санацији посљедица пандемије, нема додатних пенала, осим редовне камате - навео је он.
Тегелтија је подсјетио све у БиХ да средства из макрофинансијске помоћи Европске комисије неће бити могуће повући док се не исплате средства ММФ-а ,те да ће и будући аранжмани са међународним финансијским институцијама, попут аранжмана са Свјетском банком, бити под знаком питања, јер је показана "доза неозбиљности у веома озбиљној ситуацији".
Говорећи о креирању буџета институција БиХ за 2020. годину, те ставкама на којима би могло бити резова, Тегелтија је нагласио да све оно без чега се може у овој години неће бити финансирано.
- Покушаћемо да остваримо финансијски оквир да бисмо могли да пружимо максималну подршку у санирању посљедица пандемије. Мислим да рокове имамо - то је 31. мај и нема разлога да буџет не буде усвојен. Вјерујем да ћемо у договору са свима изгласати буџет у оквирима који су неопходни за функционисање, а сав вишак искористити за борбу против пандемије . истакао је Тегелтија.
Када је ријеч обезбјеђивању новца за локалне изборе, он је појаснио да њихово одржавање не зависи од тога да ли ће буџет БиХ бити усвојен, јер Савјет министара може донијети посебну одлуку о финансирању избора, за шта има средстава.
- Избори могу бити расписани и средства обезбијеђена. Оправдања за неодржавање избора, за оне који не желе изборе, нема и онај ко буде гласао против одлуке Савјета о финансирању избора биће јасан показатељ ко је за, а ко против одржавања избора. Нисам сигуран да је било ко од ових људи који изговор за неодржавање траже у наводном недостатку новца, спреман да се баш тако јасно изјасни да тражи пролонгирање да би поправио политичку ситуацију - каже Тегелтија.
Тегелтија је, говорећи о поновном отварању аеродрома у БиХ, истакао да је Савјет министара на приједлог Министарства безбједности донио измјену одлуке о привременом затварању граничних прелаза у ваздушном саобраћају за промет путника.
- Изузетак су били хуманитарни летови, хитан медицински превоз, превоз с циљем трагања и спасавања, те превоз поште и робе, као и технички летови без искрцавања путника и принудна слијетања, што је регулисано посебним одлукама. Сачекаћемо препоруку здравствених радника и све што буде рађено када је ријеч о том питању мора бити усклађено са другим државама - рекао је Тегелтија.