Убиство са предумишљајем
До 19. јуна 1992. године у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.
На одјељењу за интензивну његу у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман.
Несташица је била посљедица блокаде српске територије коју су вршиле хрватске и муслиманске војне снаге у рејону Семберије.
Упућени су многи апели за помоћ путем радија, телевизије, "Гласа Српског" и осталих медија, али, иако су представници Уницефа и осталих међународних хуманитарних организацијама били добро упознати о овом проблему, авион са боцама кисеоника је неколико дана чекао дозволу за полијетање, коју на крају није добио.
Недуго затим, због недостатка кисеоника, умире 12 новорођенчади на Клиници за дјечије болести у Бањалуци. Иако су доктори покушали да употријебе индустријски кисеоник, који су добили од Војске Републике Српске и неколико приватних предузетника, као и неколико грађана, то је било недовољно.
Слађана Кобас, рођена 18. јуна 1992. године, једина је преживјела беба у периоду од 22. маја до 19. јуна 1992.
Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспјешно борила са раком костију.
Слађана је преминула 9. фебруара 2006. у 13. години.
Четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.
Ове смрти, као и све већа несташица основних животних потрепштина, биле су разлог за велику војну операцију "Коридор", гдје су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским /ХВ и ХВО/ и муслиманским /такозвана Армија БиХ/ војним снагама.
Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна 1992. године и завршили се пробојем блокаде.
Касније у народу ова историјска војна побједа је названа "Коридор живота", јер је омогућила нове животе, како је и сам генерал Војске Републике Српске Момир Талић рекао: "Нећу да дјеца више умиру".