latinica  ћирилица
23/05/2020 |  13:48 ⇒ 20:00 | Аутор: СРНА

Српски родољуб доктор Лазић уписао се у Књигу вјечности (ФОТО)

Велики српски родољуб доктор Миодраг Лазић уписао се у књигу вјечности, прије свега као велики човјек и хуманиста, а Срби треба да буду поносни јер су такву људску величину имали као саборца у стварању отаџбине Републике Српске, рекао је данас представник Сабрања "Баштионик" из Бањалуке Предраг Адамовић.
Молитвени помен доктору Миодрагу Лазићу - Фото: СРНА
Молитвени помен доктору Миодрагу ЛазићуФото: СРНА

Адамовић је прије молитвеног помена, који је служен у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци поводом четрдесет дана од упокојења доктора Лазића, истакао је да је доктор Лазић лијечио и оперисао током рата рањенике и болеснике не питајући којој војсци нити којем народу припадају.

Молитвени помен доктору Миодрагу Лазићу (Фото: СРНА)

- Његова пожртвована љубав према отаџбини и роду треба да буде примјер и узор свима нама како се воли свој народ и како се ради за своју државу. То нам је и обавеза да сјећање на доктора Лазића пренесемо на будућа покољења - рекао је Адамовић.

Он је подсјетио и да је "Баштионик" доктору Лазићу прије двије године додијелио повељу "Српски родољуб" за његову пожртвовану љубав према српском роду, за његову улогу у спасавању живота и добровољно учешће у стварању Републике Српске.

- Колико је доктор Лазић био истински родољуб показао је и својим одласком из овоземаљског живота - рекао је Адамовић, подсјетивши да иако је био у ризичној категорији добровољно је ишао и лијечио заражене вирусом корона, да би на крају и умро од посљедица инфекције овим вирусом.

Молитвеном помену присуствовао је и шеф Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Ненад Стевандић.

Чувени српски хирург Миодраг Лазић /65/ преминуо је 14. априла у Нишу од посљедица вируса корона, а сахрањен је 18. априла на нишком Новом гробљу.

Током своје каријере спасио је много живота током ратних деведесетих година прошлог вијека.

Молитвени помен доктору Миодрагу Лазићу (Фото: СРНА)

Лазић је пред смрт поручио да жели да буде испраћен са пјесмом "Марш на Дрину".

На позив народа Српске Крајине у јулу 1991. године отишао је као хирург добровољац и годину дана ради у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. Са борцима је учествовао у продору коридора.

Као добровољац, у септембру 1992. године, дошао је у ратну болницу Коран у Пале. Послије мјесец дана, као шеф хируршке екипе, отишао је на Илиџу и радио у ратној болници "Жица" у Блажују.

Као једини хирург за стомак и грудни кош радио је скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске - Срајевско-романијске регије коју је чинило пет општина са више од 100.000 становника.

Са неколико хирурга, љекара опште праксе и средњег медицинског особља примјер је херојства "људи у бијелом". Сјећања из рата записао је у књизи "Дневник ратног хирурга", коју је објавила Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

О доктору Лазићу снимљен је документарни филм "Дневник ратног хирурга", аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.

За рад доктора Лазића у Републици Српској, Његова светост патријарх српски Павле одликовао га је Орденом светог Саве.

На Дан Републике 2016. године тадашњи предсједник Српске одликовао је доктора Лазића Крстом милосрђа за несебично залагање и жртвовање у збрињавању становништва током ратних сукоба деведесетих година прошлог вијека.