latinica  ћирилица
24/05/2020 |  08:09 ⇒ 08:09 | Аутор: СРНА

"Просвјета" - симбол српског идентитета

Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" у Бијељини посљедњих година користи Дан словенске писмености и културе - 24. мај, као прилику за организовање Дана ћирилице.
Српско просвјетно културно друштво - Просвјета - Фото: Wikipedia
Српско просвјетно културно друштво - ПросвјетаФото: Wikipedia

На тај начин "Просвјета" указује на све израженије угрожавање ћириличког писма и на мјере које би требало предузимати да се оно заустави.

Како ове године нема масовнијег окупљања грађана те тиме ни обиљежавања Дана ћирилице, из бијељинске "Просвјете" поручују да је очување ћириличког писма битан сегмент очувања српског националног идентитета.

До доласка учених грчких мисионара Ћирила и Методија у Моравску, Словени нису имали своје писмо нити писану књижевност на свом језику.

Стога су Солунска браћа прије поласка у велику мисију сачинила прву словенску азбуку – глагољицу, од 38 слова, и превели неопходне црквене књиге са грчког на словенски језик да би ширење хришћанства и описмењавање моравских Словена учинили што плодотворнијим.

Послије смрти Ћирилове /869/ и Методијеве /885/, због све већег отпора франачког свештенства ширењу хришћанства на словенском језику, ученици и настављачи дјела Словенске браће повукли су се у Македонију и Бугарску.

Неко од њихових ученика /Килмент Охридски, Наум Охридски или Константин Преславски/ саставио је ново, једноставније писмо - ћирилицу.

Срби су, још у то давно вријеме, ћирилицу прихватили као своје писмо, које је, уз разумљиве реформе, вијековима било, а и данас је српско службено писмо.

Први средоњовјековни списи писани ћирилицом потичу из 12. вијека, а међу њима је најпознатије Мирослављево јеванђеље.

Оснивач самосталне Српске православне цркве, Свети Сава, послије преношења моштију свога оца Немање из Хиландара у Студеницу, "први пут у српским храмовима уводи ћирилске написе на фрескама".

Он је и зачетник српске писане књижевности, пошто је у првој деценији 13. вијека /1210/ ћириличким писмом написао прву биографију /Житије Светог Симеона/ на српској редакцији старословенског језика.

Упркос чињеници што је ћириличко писмо у својој дугој историји преживјело неколико забрана непријатеља српског народа, наводе у "Просвјети", крајем 20. и у првим деценијама 21. вијека дошло је поново до његовог озбиљног угрожавања.

Под утицајем глобализације, отпочело је потискивање ћирилице перфиднијим методама - тврдњама да је латиница практичније писмо, да је много погодније за савремену комуникацију на друштвеним мрежама, те да се њиме служи огроман број становника планете.

Међутим, ниједан од тих навода није одржив јер ћириличко писмо задовољава све критеријуме употребе и у најмодернијој комуникационој технологији.

- Проблем замјене ћирилице латиницом није толико у моћи страног фактора колико у неодговорности нас, Срба, који олако прихватмо туђе, а одричемо се свога. Латиница јесте код нас дуго у употреби, али она није српско писмо. Мада је у Србији и у Републици Српској ћирилица службено писмо, у практичној употреби латиница има апослутну превласт - упозоравају из "Просвјете".

У то се лако увјерити ако се погледају називи фирми у било којем већем насељу у Србији и Републици Српској, а слична је ситуација и у погледу заступљености латинице у новинским установама и издавачким кућама.

Прошле године, за Дан ћирилице бијељинска "Просвјета", у сарадњи са Техничком школом "Михаило Пупин", организовала је пописивање фирми чији су називи исписани ћирилицом, а резулати су били поражавајући.

У улицама које су са том намјером прегледане установљено је да је ћирилицом исписане називе имало само 25 фирми. На свечаности организованој прошле године на Дан ћирилице ученици Техничке школе присутнима су успјешно представили резултате свог истраживања, а "Просвјета" је власницима фирми са ћириличним називима у знак захвалности додијелила признања.

Због тога, кажу у "Просвјети", активности на прикупљању података о томе колико се у Бијељини поштују законске одредбе о употреби ћирилице као службеног писма, треба наставити чим се за то стекну услови.

У овом културном друштву наглашавају да је један од најважнијих задатка српског народа да чува свој језик и писмо.

- Нас Србе, као и друге мале народе, у цивилизовном свијету могу одржати само праве и трајне вриједности, а то су православна вјера, српски језик и ћириличко писмо - указују у бијељинској "Просвјети".