Ратари Српске завршавају фунгицидни третман за заштиту пшенице (ВИДЕО)
Мићо Петровић из Броца није успио да обави третман пшенице прије цвјетања, те се нада да неће обољети.
- Имамо око десет хектара засијано. За сада је у добром стању, мада је мало нижа ради суше. Очекујем 20 одсто мање приноса, јер ова киша што је сада пала, била нам је потребна и раније али вјерујем да ће и сада добро доћи - каже Петровић.
Божидар Васић пшеницу је засијао на 12 хектара и заштитио је од фузариозе класа и болести листа. Иако за овај третман зависно од средстава која се користе треба издвојити од 42 па до 95 КМ по хектару, колико кошта најскупља заштита, користи су вишеструке.
- Сваке године ми штитимо усјев и имамо принос доста висок. Можемо да се поредимо са највећим европским земљама које имају производњу на највећем нивоу као што је Француска, Њемачка, а то је износ од осам тона по хектару и више. Озбиљнији произвођачи овдје у Семберији могу да произведу ако раде потпуну агротехнику - наводи Васић.
Посљедњих десет година третман против фузариозе пшенице постао је уобичајен на нашим пољима. Болест се јавља и почиње да се развија у вријеме цвјетања пшенице. За ране сорте овај третман је завршен, али могу га обавити ратари који су засијали касне сорте.
- Овдје треба издвојити један број произвођача код којих су каснији рокови сјетве и који су посијали касније сорте пшенице па можда би могли да ухвате повољан моменат за адекватну примјену одговарајућих фунгицида али треба да оду на парцелу да виде и процијене да ли је њихова пшеница већ процвјетала, да погледају унутар усјева да ли су прашници опали по земљи, те да ли су их киша или вјетар спрали - рекао је Драган Зарић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Града Бијељина.
Симптоми болести на класовима могу се уочити док су они још зелене боје. Касније такви заражени класови дају шупља и црна зрна, која нису погодна за људску исхрану због велике количине микотоксина.