X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
30/05/2020 |  15:31 ⇒ 19:32 | Извор: СРНА

Обиљежено 78 година од страдања Срба у Старом Броду код Вишеграда (ФОТО)

Из Старог Брода код Вишеграда, гдје су прије 78 година усташе Јуре Францетића извршиле покољ над 6.000 српских цивила, данас је поручено да жртве не смију бити заборављене и да се неће дозволити прекрајање историје.
Стари Брод - сјећање - Фото: СРНА
Стари Брод - сјећањеФото: СРНА

 Слободан Жупљанин, изасланик предсједника Републике Српске, рекао је новинарима да се данас у Старом Броду оживљава сјећање на жртве усташког терора из 1942. године и да се неће дозволити да се повампирено усташтво окоми на српски народ.

Он је подсјетио да је геноцидна творевина НДХ имала познат циљ, да 30 одсто побије, 30 одсто покрсти и 30 одсто на други начин ликвидира, те да се тако ослободе српског народа.

Жупљанин је напоменуо да се данас поново јављају нови фашистички покрети, да хорде зла поново показују своје лице и покушавају да прекрајају историју.

- Са овог мјеста морамо да поручимо да никада не смијемо заборавити ове невине жртве, да никада не смијемо заборавити да је Дрина спас и да она и данас мора бити спас и наш понос и да никада не смијемо заборавити понос 320 српских дјевојака које су, да би сачувале свој образ, да би избјегле покољ и силовања, завршиле са својим животима - истакао је Жупљанин.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је да се на овом мјесту, гдје је на монструозан начин убијено више од 6.000 жена, дјеце и стараца, леди крв у жилама и да оно мора постати историјско.

Он је напоменуо да се ово понавља српском народу у свим ратовима и да би се десило и у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату да се нису организовали и спасили своју нејач.

- На ово мјесто се мора долазити, овдје треба да долазе дјеца, екскурзије и виде на који начин су звјерски убијани људи само зато што су Срби. Дошло је вријеме да свијету покажемо да су Срби увијек били ослободилачки народ и да су се борили за своја права и своју слободу, то свијет не препознаје, али то не значи да ми треба да одустанемо - истакао је Томић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је да је комунистички систем у периоду своје владавине по други пут убио жртве тиме што их је негирао и због братства и јединства сакрио масовне злочине над српским народом.

Фото: СРНА

Он је захвалио свима који су све учинили да овај злочин дође до јавности и да су чује за оно што су усташе починиле на овим просторима. "Овај злочин нећемо заборавити и обиљежаваћемо га сваке године на овом мјесту", поручио је Милуновић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да овај злочин мора ући у уџбенике, да не смије бити заборваљен.

- О томе мора знати свјетска јавност да би се млађи нараштаји и будуће генерације доводиле овдје и указало им се на то шта се на овом мјесту десило 1942. године - напоменуо је Бјелица и захвалио свим људима који су учествовали у изградњи спомен-музеја и дали велики допринос, а самим тим отворили очи јавности о овом страдању.

Један од донатора спомен – музеја Спасоје Албијанић рекао је да сваки пут кад се овдје дође, осјећаји узбуркају, а памет се заледи.

- Како не би, кад нас овдје посматра више од 6.000 светих душа које лебди изнад нас, који су невино настрадали само зато што су рода српског, гдје су у истом строју стајали и тек рођена дјеца, чак и нерођена дјеца, жене, старци - истакао је Албијанић.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао да су ове године из оправданих разлога у Старом Броду у мањем капацитету, али да је порука будућим генерацијама да се овакве ствари не смију заборавити нити поновити, већ да о томе треба говорити и преносити с генерације на генерацију.

Свештеник Драган Вукотић рекао је да се издају и штампају књиге, отварају сајтови и много тога како би се расвјетлило ово мјесто злочина.

- Веома сам поносан на чињеницу да се неколико студената филозофије и историје добровољно јавило да ради о теми страдања Срба, а сигуран сам да ће то још више допринијети да се шири истина о страдању нашег народа на овом мјесту. Жао нам је што ове године, из добро познатих разлога, нисмо позивали народ, а догодине ћемо још више и достојанственије обиљежити овај датум и поклонити се жртвама - навео је Вукотић.

Фото: СРНА

Он је након парастоса, уручио посебна признања полицијској станици Вишеград, Рогатица и Спасилачком центру "Волф" из Фоче.

Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служило је свештенство Српске православне цркве, након чега су положени вијенци у Спомен-музеју, а руже страдалим жртавама бачене у Дрину.

Обиљежавању 78 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовала је и делегација Народне скупштине Републике Српске коју су чинили посланици Перо Петровић и Небојша Вукановић, директор предузећа "Хидроелектране на Дрини" Недељко Перишић, представници Борачке организације Вишеград и начелник општине Ново Горажде Мила Петковић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце - 22. марта 1942. године.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

Спомен-музеј старобродским жртвама 2019. године освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

Фото: РТРС

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину. Рад је архитекте Новице Мотике из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.