latinica  ћирилица
05/06/2020 |  11:07 | Аутор: РТРС

Амбасадор БиХ у САД: Нема ништа спорно у иницијативи Катарине Ристић

Амбасадор Босне и Херцеговине у САД Бојан Вујић, не види ништа спорно у иницијативи ученице Катарине Ристић и њеног оца да се, на темељу провјерених чињеница, промијени наставни програм из историје у чикашком Дистрикту 64.
Бојан Вујић (фото:serbiantimes) -
Бојан Вујић (фото:serbiantimes)

С друге стране, коментаришући иступе генералног конзула у Чикагу Елвира Ресића, сматра да је непримјерено да се дипломате мијешају у унутрашње ствари земље у којој бораве, укључујући ту и школске програме.

Амбасадор Вујић каже да је од почетка пратио случај Катарине Ристић, а на питање налази ли нешто спорно у личним иницијативама попут ове, гдје се у уџбеницима мијењају подаци који искривљују слику о ратним дешавањима у Босни и Херцеговини, одговара:

- Да, упознат сам са тим случајем и имао сам прилику да разговарам са господином Ристићем, Катарининим оцем, тако да сам информисан из прве руке и пратим све сто се дешава са овим случајем. Ја лично не видим да је нешто спорно учињено од стране ове паметне дјевојчице и њене породице. Чак мислим да је цијела ствар представљена у јавности од стране неких злонамјерних људи са циљем да се сакрију чињенице и да се изазову емотивне реакције које само служе да подијеле наше народе и да отварају ране на свим странама трагичног рата у Босни и Херцеговини.

Као амбасадор БиХ који је дужан да заступа интересе сва три конститутивна народа, да ли сматрате да истина о несрећним догађајима из 90-тих може неког да угрози? С друге стране, колико је важно да дјеца која данас похађају школе ту истину сазнају и да она буде темељ њиховог односа према прошлости?

- Разумијем да су те ране из рата и даље болне и гајим дубоко поштовање према свим жртвама и према њиховим породицама. Мислим да треба водити дијалог о свим темама из наше прошлости, не са циљем да убјеђујемо некога да је једна страна боља од друге или треће, нити са циљем да доказујемо чија је жртва већа, него са циљем да искрено укажемо на сопствени бол и да покушавамо да разумијемо бол и страдање и других страна тог рата. Једино на тај начин можемо да изградимо темељ разумијевања који води према трајном миру и стабилнијој ситуацији у Босни и Херцеговини.

Како као дипломата коментаришете иступе Елвира Ресића, генералног конзула Босне и Херцеговине у Чикагу, који би требао да представља не само Бошњаке, већ и Србе и Хрвате, а који је пре неколико дана слањем писма извршио притисак на директорку Емерсон школе? Да ли је он као конзул прекршио дипломатска правила у том случају? Такође, како коментаришете чињеницу да су на његовом Фејсбук профилу објављени једнострани садржаји и коментари који изазивају националну нетрпељивост?

- Нажалост, још увијек нисам упознат са садржајем писма које је Генерални конзул БиХ упутио директору Емерсон школе у Чикагу, тако да не бих могао да коментаришем ништа о садржају тог писма. Али оно што морам истаћи је да је опште правило у дипломатији да се стране дипломате не мијешају у унутрашње ствари у земљи пријема, у које измедју осталог спадају и одлуке локалних власти које се тичу школског плана и програма. Са друге стране, једино је Предсједништво БиХ надлежно да дефинише званични став Босне и Херцеговине везано за међународне односе, у овом случају билатералне односе између Сједињених Америчких Држава и Босне и Херцеговине. Ми као дипломате не смијемо износити своје личне ставове, а нарочито не смијемо такве ставове представљати као ставове Босне и Херцеговине. Нажалост, свједоци смо да у Босни и Херцеговини још увијек имамо три различита виђења посљедњег рата на нашим просторима, да дјеца у ентитетима уче другачију историју у школама, те да ни у БиХ нема сагласности о многим чињеницама из тог рата.

У великој мери захваљујући његовим иступима, који се нису базирали на чињеницама већ су унијели додатну забуну у бошњачку заједницу, поистовјећујући геноцид у Сребреници са геноцидом у цијелој БиХ, услиједиле су реакције појединаца, а они најекстремнији су упутили пријетње и даље пријете Катарини Ристић, њеној породици, као и редакцији Сербиан Тајмса. Шта учинити да се прекине ово врзино коло које пријети да угрози врло добре односе Бошњака и Срба у Чикагу и региону Средњег Запада, гдје су обје стране и поред тешке прошлости нашле начина да је превазиђу, гдје много људи сарађује пословно, млади се друже и излазе на иста мјеста, а дјеца заједно иду у школе?

- Као дипломате, ми морамо да се боримо да рјешавамо сваки спор на миран и достојанствен начин, а не да потпаљујемо страсти које само стварају дубље подјеле међу људима. Да ли се то ради хотимично или нехотимично то није важно, зато што ефекат који изазива је видљив у врло ружним и непримјереним расправама које се појављују на друштвеним мрежама. Свака пријетња насиљем или вријеђање на националној основи је недопустиво и ствара ружну слику о нашим народима, али и о самој Босни и Херцеговини. Већ постоје индикације да је овај локални инцидент добио много већу димензију зато што је ова ружна слика стигла и до представника америчких државних институција.

Шта бисте ви као амбасадор поручили припадницима обе заједнице који живе у САД?

- Заједницама сва три народа из Босне и Херцеговине у Сједињеним Америчким Државама бих поручио да наставе са дијалогом о свим темама, али са међусобним уважавањем и поштовањем. Такође, мислим да је важно да разумију да дипломатски представници Босне и Херцеговине представљају све држављане БиХ и да ми нисмо овдје да би смо се ставили на страну само једног народа. Амбасада БиХ у Вашингтону, као и Генерални Конзулат БиХ у Чикагу, су куће свих босанскохерцеговачких држављана, и наши људи би требали да буду увјерени да смо ми овдје да заступамо и штитимо интересе свих њих подједнако, без обзира из ког реда народа овдје долазимо, а ми имамо одговорност да не изневјеримо то њихово увјерење.

Извор: serbiantimes.info