Бацковић: Трибунал у Хагу изрицао казне мимо свог статута
Бацковић је рекао да статут Трибунала у Хагу прописује да претресно вијеће приликом одређивања затворских казни треба да има у виду општу праксу изрицања таквих казни у судовима бивше Југославије, саопштило је Министарство правде Србије.
Он је на сједници Савјета безбједности, на којој је разматран редовни шестомјесечни Извјештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале у Хагу, рекао да је генерал Младић био подвргнут операцији у условима пандемије упркос препорукама холандских власти да се не врше медицински захвати који нису хитни.
Бацковић је навео да се не поштује одлука жалбеног вијећа да се информације о здравственом стању генерала Младића достављају његовом медицинском тиму једном седмично и да за такво понашање нема никаквих санкција.
- Питање је како ријешити проблеме ове врсте, када одлуке суда Секретаријат тог суда игнорише, а предсједник суда их препушта својој администрацији, без икакве реакције, па чак ни позива да поштују одлуке свог суда - указао је Бацковић.
Наводећи да је чињеница да су казне доживотног затвора за пет држављана Србије изречене мимо оснивачког акта Трибунала, Бацковић је рекао да су оне резултирале далекосежним посљедицама, да је било оних који су у току издржавања казне преминули и да је тиме потреба да се "та правна бесмислица разреши" још израженија, преноси РТС.
Бацковић је подсјетио и на иницијативу Србије да њени држављани казне изречене пред Трибуналом издржавају у својој земљи, наводећи да одговора Савјета безбједности УН још нема и да се не смије дозволити да ово питање остане неријешено прије завршетка мандата Механизма.
Он је поновио да је Србија спремна да преузме обавезу и одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Србије и прихвати међународни надзор у вези са тим.
- Надлежне институције спремне су да пруже јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Механизма - рекао је Бацковић.
Он је нагласио и да Србија посебно инсистира да за њене држављане који су осуђени пред Трибуналом важе исти услови за пријевремено пуштање на слободу након издржане двије трећине казне затвора.
Бацковић је додао да већина молби које су држављани Србије поднијели предсједнику Механизма за пријевремено пуштање на слободу након издржане двије трећине казне први пут прошле године није ријешена.
Подсјећајући да је Србија Тужилаштву Хашког трибунала, одбранама окривљених и судским вијећима доставила огроман број докумената и да је став Србије да документација која није изведена као доказни материјал треба да буде враћена органима који су је доставили, Бацковић је указао да ни на то питање до сада није било одговора.
Помоћник министра правде Србије је указао да Механизам, који треба да оконча преостале поступке, ријеши сва спорна питања у вези са издржавањем казни, евентуалних ревизија поступака, питања архива, још није остварио ниједан од својих циљева до краја и да се нада, будући да се његов мандат наставља до 2021. године, да ће до тада бити ријешена сва преостала питања.
Тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Серж Брамерц, поводом ограниченог броја суђења и жалбених поступака из надлежности Механизма, указао је на утицај пандемије на поступке у предметима против Јовице Станишића и Франка Симатовића, као и против генерала Младића.
Говорећи о бившој Југославији, он је рекао да је "негирање злочина и величање осуђених ратних злочинаца преовлађујуће" и да "негирање и величање често подстичу или подржавају политичари и званичници широм регона".