СМ усвојио информацијо о развоју пољопривредног информационог система
Пољопривредни информациони систем у БиХ је у почетној фази развоја јер му недостају кључни системи/подсистеми, посебно посматрано из угла захтјева ЕУ на путу придруживања БиХ у европску заједницу земаља, саопштено је из Савјета министара.
Задужено је Министарство спољне трговине и економских односа да, у сарадњи са надлежним ентитетским и институцијама Брчко дистрикта, настави са активностима на развоју пољопривредног информационог система.
Савјет министара усвојио је и информацију о предузетим мјерама у области политике пољопривредног земљишта.
Укупно засијане површине у БиХ у 2018. години износиле су 533.375 хектара и веће су за један одсто у односу на годину раније, док угари и необрађене оранице чине око 430.000 хектара, а расадници и остало на ораницама око 3.000 хектара.
У структури засијаних површина у прољећној сјетви око 60 одсто је засијано житима, 23 одсто крмним биљем, 13 одсто поврћем, три одсто индустријским биљем, а на око 17 одсто површине су јагоде и малине, те на 0,2 одсто ароматично, зачинско и медицинско биље.
Током јесење сјетве засијано је 110.950 хектара, што је за 7.717 хектара или седам одсто мање него у јесењој сјетви претходне године.
У структури засијаних површина око 88 одсто чине жита, око шест одсто крмно биље, три одсто индустријско биље и два одсто поврће.
Пољопривредно земљиште у БиХ се као јавно добро већ дуже не користи у складу са општим друштвеним интересом, а значајне површине обрадивог земљишта остају необрађене и запуштене, наведено је у саопштењу.
Главни изазови са којима се БиХ суочава у вези са облашћу пољопривредног земљишта су недостатак цјеловите легислативе усклађене са ЕУ праксама и правилима, а која се везује за проблематику нерегулисаности тржишта пољопривредног земљишта, фрагментација парцела, управљање пољопривредним земљиштем у државном власништву, минирана подручја, ерозије тла и слично.