X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
04/07/2020 |  09:06 ⇒ 09:10 | Извор: srpskainfo.com

Приходи од игара на срећу усреће и спортисте, културњаке, хуманитарце

Свака марка коју добијемо за нас је велика и свака у нашем буџету прави разлику. Тако о новцу за свој тим размишља Драгана Свитлица, тренер Женског кошарашког клуба Орлови из Бањалуке којем је прошле године у касу "упало" шест хиљада марака и то захваљујући Лутрији Српске.
Игре на срећу -
Игре на срећу

Игре на срећу, заправо, сваке године усреће не само оне са “добрим“ тикетима, већ и спортисте, културњаке, хуманитарце, јер је према важећим прописима 20 одсто од остварене добити Лутрије намијењено баш за финансирање хуманитарних, спортских, културних, образовних и активности у области здравства. Чак и кад се појединачно не ради о великим износима, то је ипак новац који не очекујете и којем се силно обрадујете, каже Свитлица.

– Свака помоћ много значи да покријемо стипендије, организацију утакмица код куће, путовања. Ето, прошле године смо путовали на утакмицу у Бугарску пуних 14 сати, јер смо ишли комбијем, све остале опције су нам биле прескупе. Није то нама тешко, ми смо срећни кад идемо да играмо, али само хоћу да кажем да је све трошкове тешко стићи – прича Драгана.

Захваљујући повећању прихода након доношења новог Закона о играма на срећу, увећале су се и “срећне“ финансије које према садашњим прописима припадају ресорима породице, омладине и спорта, просвјете и здравља. Тако у ресору спорта кажу да су прошле године имали скоро 80 хиљада марака више у односу на 2018. и да су у складу са Правилником о расподјели средстава од игара на срећу успјели да помогну 82 спортске организације и 56 спортиста-појединаца. Међу њима је и наш прослављени пливач, Михајло Чепркало.

– То је заиста новац који нас на неки начин изненади и увијек добро дође. Добио сам три хиљаде марака што са аспекта великих трошкова у професионалном пливању нису неке паре, али ако за њих могу да купим пет одијела за трке и то је нешто. Вјерујем да ти износи још више значе аматерима, кадетима, јуниорима и да за професионални спорт начини финансирања морају бити другачији. Мени је ипак лакше, јер сам прошле године значајна средства добио од града Бањалука и предсједнице Републике – каже Михајло.

За три статешка пројекта дали смо 160 хилљада марака, хвале се и у Министарству просвјете. Новцем од игара на срећу суфинансирамо пројекте међународне сарадње и децентрализације у култури.

– Највећи дио новца – 100 хиљада марака, прошле године је усмјерен за обнову куће Бранка Ћопића и пројекат изградње спомен подручја "Башта сљезове боје" у његовим родним Хашанима – наглашавају у том ресору.

Са 25 хиљада марака помогнут пројекат "Make it New" у којем учествују и Србија и Хрватска, а ради се о подизању свијести о значају елемента културног насљеђа, односно промоцији и очувању вјештина израде народних ношњи и накита. Српска се са 35 хиљада марака “учланила” и у караван културе говора, учествујући у пројекту "Његујмо српски језик" који је кроз радионице и трибине покренуо француски хуманиста Арно Гујон, пише БЛ портал.

Конкурси за додјелу средстава од игара на срећу за ову годину још нису расписани, али би према најавама из Министарства финансија списак корисника требало да буде већи. Предвиђено је и да дио средстава прикупљених новим Законом о играма на срећу буде преусмјерен за пронаталитетну политику у Републици Српској.