На подручју Семберије појачане мјере на спречавању појаве и ширења бјеснила

Бјеснило је глобални здравствени проблем. Од ове опаке болести ,према процјенама Свјетске здравствене организације, годишње оболи и умре више од 50.000 људи. Лијечење једне од најстаријих болести, за коју се зна више од 4.000 година је немогуће, а исход фаталан.

- У тој фуриозној форми где имамо све симптоме бјеснила, примјетно је да пас гризе необичне предмете, појачана саливација, страх од водем, страх од свјетла. То су неки симптоми који постављају сумњу на бјеснило. Дефитинитивна дијагниза бјеснила се поставља узимањем узорка можданог ткива и ношењем у референтну лабораторију - рекао је доктор ветеринарских наука Срђан Пантић.

Најбоља превентива је вакцинисање и чиповања паса. Од 750 пописаних паса луталица, прошле године чиповано је само 40, подаци су једне од бијељинских ветеринарских станица.

- Свијест грађана је нажалост таква, пошто то грађани то плаћају, неких 40 марака је њима скупа па мали број грађана вакцинишу и чипују. Апелујем на грађане ако знамо да са вакцинацијом нећемо имати бјеснила, да грађани вакцинишу и чипују своје псе - изјавио је ветеринарска станица и азил "Франко Џеп" Благоје Поповић.

У подизању свијести о важности едукације и начинима спречавања и заштите од бјеснила, важну улогу имају и ловци и ловочувари. То је и један од задатака Ловачког савеза Републике Српске , који окупља 25.000 чланова.

-  Ми ћемо сада након овога извући поуку да ни један ловац ни за једну ловну сезону неће моћи добити ловни картон док не донесе доказ о вакцинацији свог пса од бјеснила, а наравно и од других болести - поручио је секретар Ловачког савеза Живојин Лазић.

Из ветеринарске инспекције Града Бијељина упозорили власнике паса да су, у складу са Законом о ветеринарству Републике Српске, обавезни да вакцинишу псе против бјеснила. Они који се тога не буду придржавали биће кажњавани од 500 до 1500 КМ, а у случају бјеснила животиње, предвиђена је и кривична одговорност за власника пса.