X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
07/07/2020 |  10:05 ⇒ 10:06 | Извор: РТС

Вјеровали или не - позитиван текст о Ђоковићу у британском медију

Након серије текстова веома критичке, а често и негативне садржине, у британском Гардијану објављен је чланак који се бави Новаком Ђоковићем у позитивном свјетлу и који покушава да појасни зашто се његово име мора узимати у обзир када се прича о најбољем тенисеру свих времена.
Новак Ђоковић (Фото:Tom Dulat/Getty Images) -
Новак Ђоковић (Фото:Tom Dulat/Getty Images)

Новинар чувеног енглеског листа и портала Тумаини Карајол анализирао је Новаков успон, који је почео 2007. године, и који још увијек траје.

Истиче се Новакова упорност и ментална снага, и његова способност да добије "mind games" против ривала, прије свега оних највећих - Роџера Федерера и Рафаела Надала.

Управо споменуте 2007. године, у вријеме велике доминације Федерера, Новаков став о дуелима са најбољима је привукао пажњу медија, и указао да је српски тенисер другачији од већине.

- Зашто бих се плашио? За мене је то сасвим нормална ствар. Ако изађете на терен мислећи позитивно и размишљате: "Ја могу побиједити против било кога’" мислим да је то исправно размишљање. Ако идете са бијелом заставом на терен, шта уопште радите тамо? - рекао је тада Ђоковић.

И управо тај начин размишљања му је омогућио да се "умијеша" међу Федерера и Надала и да почне да их угрожава. 

Као што се добро зна, први гренд слем освојио је 2008. у Аустралији. Ни прије тога се није постављало питање да ли Новак може да освоји неки од четири велика турнира, већ колико то често може да чини.

Одговор је трајао три дуге године, у којима је Ђоковић рјешавао проблеме са својом физичком спремом, али се и бавио питањима о свом интегритету. Међутим, 2011. годину је отворио са 42 узастопне побједе и више ништа није било исто.

У тој години освојио је три од четири гренд слема и промијенио ток историје бијелог спорта. 

Од тада до данас, што је скоро деценија, Ђоковић је радио на свом "случају" када је ријеч о најбољем тенисеру свих времена. Успио је да однос побједа и пораза против оба највећа ривала преокрене у своју користи: 4-14 наспрам Надала 2009. године и 6-13 наспрам Федерера 2010. године до 29-26 против Шпанца и 27-23 против Швајцарца. 

Како истиче аутор текста, најважније је да је његова доминација довела до неких трансцендентних (и највише потцијењених) достигнућа у историји тениса. Освајањем Ролан Гароса 2016. године, постао је тек трећи играч који је истовремено држао све четири гренд слем титуле и једини играч који је то урадио на три различите подлоге, а оборио је рекорд освојених АТП бодова.

Такође, 2018. године постао је једини играч који у својој колекцији трофеја има све "слемове", који је ухватио све Мастерсе и титулу на завршном турниру (Финалу) сезоне.

Кад се прича о Ђоковићу, дискурс се никада не враћа на дискусије о личности и популарности. Како је он особа која је прекинула доминацију два најпопуларнија играча, постоје такмичења у којима никада неће добити. Али, стварни тенис је далеко занимљивији. 

Врлине Ђоковића су јасне, стоји у тексту. Његова способност да се у пуној брзини "баци" на други крај терена је запањујућа и популаризовала је клизање по тврдим теренима. Статистички, он је један од најбољих ритернера свих времена, као и његов двоструки бекхенд.

Како је показао његов "повратак из мртвих" при двије меч лопте у петом сету прошлогодишњег финала Вимбледона против Федерера, ниједан играч у историји није успио да нађе такву менталну снагу у хаосу.

Дугогогодишња трка између велике тројке ускоро ће се завршити. Тридесеттрогодишњи Ђоковић прикупио је своју 17. гренд слем титулу на овогодишњем Аустралијан опену, што га ставља на само два гренд слема од Надала (34), и три од Федерера (38).

Поред тога, Ђоковићев аргумент у овој расправи је и његов скор против највећих ривала, број побједа против Топ 10 играча и стално угрожавање и разбијање дуопола Федерер-Надал.