Милетић: Мигрантска криза озбиљан проблем који сви потцјењују
На питање да ли се зна ко пролази кроз БиХ с обзиром на чињеницу да су безбједносне агенције откриле да се иста лица крећу под различитим именима, те да се не зна одакле су дошла и које су им намјере, Милетић је констатовао да је то озбиљан проблем.
- Овај проблем носи са собом ризик и опасност за безбједност, јер једноставно нисмо у стању да исконтролишемо толики број људи, а да не говорим о појединим сазнањима да су одређена лица индицирана на тероризам - рекао је Срни Милетић, запитавши ко је надлежан да то лице прати, ко га контролише и ко се њиме бави.
Милетић, који је и некадашњи директор Федералне управе полиције, рекао је да подаци показују да је готово 40.000 људи у посљедњих пар година прошло кроз БиХ од којих је одређени број учествовао у разним терористичким организацијама у различитим земљама.
- Вјерујем да је тај број и већи. Мислим да би у том смислу требали да извршимо законске измјене када је ријеч о кретању и боравку странаца и промјене по питању азила. Морали би те мјере пооштрити и забранити илегални улазак у БиХ. Ни у једну земљу ЕУ држављани БиХ не могу тако ући. Ако ми не можемо, зашто би у БиХ могао да улази ко хоће - упитао је Милетић.
Осврћући се на оставку бившег министра безбједности Фахрудина Радончића, Милетић је навео да је Радончић дао оставку управо због тога јер институције БиХ нису дјеловале јединствено када је ријеч о мигрантској кризи.
- Ту је у праву. То се тако не ради. Чланови Предсједништва БиХ, министар безбједности, укључујући и полицијске агенције које су надлежне за то питање, требали су заједно сјести и видјети начин на који тај проблем ријешити - сматра Милетић.
Он је додао да у проблему мигрантске кризе треба раздвојити хуманитарни од безбједносног сегмента, наводећи да у БиХ нису проблем људи који долазе из ратом захваћених подручја, попут Сирије, Јемена, Либије и неких других земаља.
- Овдје су проблем економски мигранти, управо из Авганистана, Пакистана и неких других земаља. Већини њих ми уопште не знамо идентитет, чиме су се прије бавили, гдје су пошли и шта раде овдје. Сматрам да је у том смислу Радончић био у праву. Уколико у сарадњи са надлежном амбасадом те државе покушате и не направите никакав компромис да они сами врате своје држављане, онда смо у проблему. Свака полицијска агенција посједује средства која су намијењена, између осталог, и за депортацију особа - рекао је Милетић.
Он је додао да се то посебно односи на земље Магреба - Алжир, Тунис, Мароко, Авганистан и Пакистан. "Мора се пронаћи рјешење да се то питање ријеши. Ако покажемо да се то тако не може радити, вјерујем да ће нас у наредном периоду мигранти из тих земаља избјегавати и неће пролазити кроз БиХ", рекао је Милетић.
На питање како коментарише оцјену међународних институција, у првом реду америчког Стејт департмента да безбједносни сектор у БиХ није у стању да се суочи са екстремизмом и тероризом, Милетић је оцијенио да је та констатација дјелимично тачна, истичући да одређене агенције у БиХ биљеже успјехе на том плану.
- Међутим, јако мало или никако не посвећујемо пажњу превенцији, поготово када је ријеч о тероризму и екстремном понашању. Та питања су врло осјетљива у БиХ. Безбједносне агенције, ОБА, Сипа, ентитетске полиције том питању морају посветити довољну пажњу. Али, да би се бавили тим питањем неко мора издвојити финансијска средства јер то све кошта - тврди Милетић.
Осврћући се на оцјене да се питањем екстремизма и тероризма више баве вјерске заједнице него безбједносни сектор, Милетић тврди да се вјерске заједнице у БиХ нису на вријеме бавиле тим питањем.
- Да су се бавиле на вријеме не би данас били у оваквом проблему. Полицијске агенције нису органи који се превасходно баве превенцијом када је ријеч о борби против екстремизма и тероризма. Вјерске заједнице, свака из свог дјелокруга рада, треба да уложе додатне напоре да у сарадњи са другим иснтитуцијама и установама пронађу најквалитетније мјере како тим људима помоћи у дерадикализацији - рекао је Милетић.
На питање како безбједносне агенције у БиХ сарађују и да ли је размјена података на ваљаном нивоу, поготово када је ријеч о екстремизму и тероризму, Милетић је констатовао да "размјена података није на довољном нивоу".
- Сматрам да Савјет министара треба нешто направити и ојачати координишућу улогу Министарства безбједности, које је орган који треба да координише те активности кроз разне контакт тачке, без обзира о ком је питању ријеч - наводи Милетић.
Он је констатовао да нема довољно солидарности и другарства између агенција, што се одражава и на њихов професионални рад и успјех, те да на том плану треба више урадити у наредном периоду.
На констатацију Срне да заједничка контакт тачка за сарадњу са Европолом још није активирана и да је ресорни федерални министар повукао потпис са ранијег договора, Милетић је рекао да "то питање није довољно пратио" и да не зна "ко је шта рекао и чинио у ком тренутку", али да је за све битно да та контакт тачка постоји.
- Колико се сјећам када је ријеч о Закону о Дирекцији за координацију полицијсих тијела, све те контакт тачке требале би имати своје представнике у Дирекцији. Међутим, због немогућности политичког договора да то функционише на тај начин, донесене су политичке одлуке да контакт тачка за Европол треба да буде на нивоу Министарства безбједности. По мени боље је да то функционише на тај начин и да то сједиште буде ту, да од њега имају користи полиције и Републике Српске и Федерације БиХ и кантона него да је немамо никако - истакао је Милетић.
Упитан да прокоментарише дешавања у вези са дипломом актуелног директора ОБА-е БиХ Османа Мехмедагића и да ли ју је добио на факултету на коме предају и он и кандидат СДА за министра безбједности Селмо Цикотић /Амерички универзитет у БиХ/, Милетић је рекао да "не зна" и да "у тај процес није укључен".
- Мени то све мало смијешно изгледа, имајући у виду да је у вријеме његовог именовања била надлежна комисија која је требала то да провјери. Заиста немам никакве податке о томе. Ево донио је нову диплому, надам се да је та диплома ваљана. Заиста не знам - рекао је Милетић.