Мањи број запослених за 0,1 одсто
Према подручјиима дјелатности, највећи број запослених 58.188 био је у прерађивачкој индустрији, затим 48.668 запослених у трговини.
У јавној управи је крајем марта било запослено 25.733, а у образовању 23.192 лица.
Према облику својине, највише запослених лица 162.676 било је у субјектима са приватним обликом својине, док је 79.027 радило у субјектима са државним обликом својине.
Економиста Стефан Маркићевић рекао је Срни да из полугодишњег извјештаја о запосленим не може тврдити да је до смањења од 0,1 одсто запослених дошло због пандемије вируса корона, него прије да је то посљедица неког вида одлива запослених.
- Мјере за заустављање ширења вируса корона у највећем дијелу Европе почеле су се примјењивати тек у трећој декади марта, а тек у априлу се јавља отпуштање радника. У овом случају са великом сигурношћу се може рећи да је смањен број радника у првом реду због одлазака у пензију, те смањеног спољнотрговинског пословања због поремећаја на неким западноевропским тржиштима - навео је Маркићевић.
Према његовим ријечима, тек у наредном статистичком полугодишњем извјештају, који ће обухватити период март–септембар, видјеће се утицај пандемије на запосленост и промјене које ће довести у промјени броја запослених, посебно у индустријским и дјелатностима вађења руда и камена.