Научници откривају: Шта би могло довести до изумирања човјечанства

Ситуације које би могле довести до изумирања људске врсте научници називају егзистенцијалним ризицима.

Егзистенцијални ризик различит је од онога што бисмо могли назвати "редовном" опасношћу или претњом, објашњава Лук Кемп, научни сарадник у Центру за изучавање егзистенцијалних ризика на Универзитету у Кембриџу, који проучава историјске цивилизацијске колапсе и ризике које представљају климатске промјене данашњице.

- Ризик у типичној терминологији треба да буде састављен од опасности, рањивости и изложености - изјавио је Кемп за Лајв сајенс.

Нуклеарни рат

Као примјер број један, Кемп наводи нуклеарни рат, који су историја и популарна култура утиснули у нашу свијест као један од највећих потенцијалних ризика за опстанак људи. Наша рањивост на ову пријетњу расте ако земље производе високо обогаћени уранијум и ако политичке тензије међу народима ескалирају. Та рањивост одређује нашу изложеност.

Као што је случај са свим егзистенцијалним ризицима, не постоје доступне и прецизне процјене колико би земаљског становништва могла да елиминише нуклеарна олуја. Али очекује се да би ефекти велике нуклеарне зиме - период замрзавања и ограничене производње хране која би услиједила након рата изазвана димном нуклеарном маглом која сунчеву свјетлост блокира да продре на Земљу - били тешки.

- То било би потпуно страшно и могло би довести до смрти великог слоја човјечанства. Али изгледа мало вјероватно да би то само по себи довело до изумирања - рекао је Кемп.

Пандемија

Злоупотреба биотехнологије је још један егзистенцијални ризик којим се баве научници. Једна од злоупотреба посебно забрињава научницу Касиси Нелсон, а то је злоупотреба биотехнологије за инжењеринг смртоносних патогена који се брзо шире.

Као један од вођа тима за биолошку сигурност на Институту за будућност човјечаноства на Универзитету Окфорд, Нелсонова истражује питања биолошке сигурности с којима се суочава човјечанство, попут нових заразних болести, пандемије и биолошког оружја.

Патоген посебно дизајниран да буде заразан и смртоносан може бити далеко штетнији од природног и потенцијално може усмртити велику количину земаљског становништва у ограниченом временском року.

Али упркос страху који би могао да се створи, нарочито у нашем тренутном пандемијском свијету, она вјерује да је вјероватноћа да ће се то догодити мала. Ипак, величина потенцијалне пријетње одржава пажњу истраживача о овом ризику.

Климатске промјене

У врху листе егзистенцијалних ризика су и климатске промјене које су већ довеле до опадања и изумирања многих врста на планети. Пратеће појаве климатским промјенама - несигурност у снабдијевању храном, несташица воде и екстремни временски догађаји, постају све опасније за опстанак људи.

Међутим, Кемп описује климатске промјене као "егзистенцијални мултипликатор ризика" на глобалној скали, што значи да оне појачавају друге пријетње опстанку човјечанства. Наводи да би несташица хране или воде појачала међународне тензије и покренула нуклеарне ратове са потенцијално огромним људским жртвама.

Овакав начин размишљања наглашава међусобну повезаност егзистенцијалних ризика. Као што је Кемп наговијестио, мало је вјероватно да би масовни догађај изумирања проузроковала једна несрећа попут нуклеарног рата или пандемије. Умјесто тога, историја нам показује да већину цивилизацијских колапса покреће неколико испреплетених фактора.

Катастрофалан догађај могао би оставити само неколико стотина или хиљада преживјелих на Земљи, што би довело у питање одрживост човјечанства. С друге стране, колапс би могао избрисати само дио човјечанства, али посљедично покренути глобалну несигурност и сукоб и умањити нашу отпорност на друге пријетње.

- Не говоримо о једној идеји како би изгледало изумирање или како ће се оно одвијати. То је нијансираније од тога - објаснио је Кемп.

Вејштачка интелигенција

Постоји и други угао - егзистенцијални ризик за човјечанство не мора нужно да угрози наш опстанак. Егзистенцијални ризик може бити онај који умањује наш потенцијал као врсте - било да је то наша способност да постанемо раса у свемиру или да достигнемо одређени ниво технолошке доминације.

Интелигентни роботи, нехотично ослобођени стега, могли би наметнути широки надзор људи инадмашити нас и физички и психички.

Један истакнути ризик који се уклапа у ову категорију је вјештачка интелигенција. Истраживачи сматрају да би интелигентни роботи, нехотично ослобођени стега, могли наметнути широки надзор над људима и могли би нас надмашити и физички и психички. То би узурпирало нашу доминацију на планети и могло би фундаментално измијенити представу о томе шта значи бити човјек.

Човјечанство по себи

Ма колико поменути ризици били шаролики, сви имају заједнички именитељ - људи одређују њихов потенцијал да се остваре. Сабин Роман, научни сарадник у Центру за проучавање егзистенцијалних ризика, моделира еволуцију и колапс у друштву гледајући на прошле цивилизације, укључујући и Римско царство.

Он сматра да се већина егзистенцијалних ризика "ствара" и да су укоријењени у друштвима и системима које друштва производе. Према његовом мишљењу, тежња човјека за сталним растом доводи до експлоатације, планетарног уништења и сукоба. Иронично је да то само повећава неке од највећих пријетњи са којима смо данас суочени, као и нашу рањивост.

- Ако заправо желимо нешто промијенити, врло мало реалног утицаја можемо имати на спољне факторе. То је више наше унутрашње функционисање као друштва које се може промијенити - каже Роман.