Срби не вјерују у добре намјере Била Клинтона

Јовановић је нагласио да није упућен у било какве намјере Клинтона које би на било који начин ишле у корист Срба, а да још мање вјерује у поверљива документима које је објавила предсједничка библиотека, а у којима пише да "уколико босански муслимани не могу да убиједе `босанске` Србе да њихова будућност лежи у реинтеграцији у БиХ, нема смисла блокирати их и треба прибјећи мирном раздвајању заједничке државе, по чехословачком моделу".

- Не могу да докучим због чега је ово баш сада битно за јавност, али сам сигуран да није ни случајно ни спонтано. У свему треба видјети и политику. Клитнон је био један од лидера стратегије америчке доминиције у свијету, па самим тим и на Балкану - рекао је Јовановић за "Спутњик".

Политиколог Анђелко Козомара скептичан је када је ријеч о разлозима изношења ових документи баш у овом тренутку.

- Послије 25 година треба ставити велики упитник на документа Била Клинтона и запитати зашто се до сада о томе ћутало. По мом мишљењу, објављивање оваквих ствари има само једну сврху, а то је покушај Демократске странке да побиједи Трампа на предсједничким изборима и да на овај начин покушавају да придобију гласове српске дијаспоре. Дакле, чиста пропаганда - сматра Козомара.

Он је рекао да не вјерује да је Клинтон намјеравао да Србима да било какве уступке и нагласио да су Срби за осамостаљење пропустили шансу коју им је давао Вашингтонски споразум.

- Поуздано се зна само да је, када је прављен Вашингтонски споразум, речено да ће за три године Федерација бити припојена Хрватској. Тада је Република Српска имала све изгледа да буде самостална држава јер би се Федерација отцијепила. Хрвати су зато и пристали да потпишу овај споразум - рекао је Козомара.

Према његовим ријечима, вријеме је учинило своје, а постоје и неке ствари о којима се мало у јавности зна.

- Србима је усмено речено да могу да добију могућност да направе своју државу ако из рата изађу као побједници. Међутим, послије Сребренице и непосредно пред Дејтон, највјероватније неком политичком трговином, дате су српске општине Дрвар, Гламоч, Грахово и Петровац зарад Сребренице и Жепе, које су биле више муслиманске. Тај потез је умањио вриједност ратне побједе Срба у грађанском рату. Послије тога Срби више нису могли да постављају услове - рекао је Козомара.

Према његовим ријечима, постојао је још један договор према којем је било предвиђено да се БиХ подијели водоравном линијом и да источна Херцеговна припадне Федерацији БиХ.

- Познато је такође и да је тада Република Српска имала апсолутну војну надмоћ над Федерацијом БиХ и знало се да муслимани нису никако могли да побиједе без снажне подршке НАТО-а. Такође се зна и да је Клинтон, кад је напуштао Загреб, позвао телефоном Алију Изетбеговића и рекао му да је потребан разлог да нападне Србе. Послије тога је услиједила Сребреница - навео је Козомара.

Он је нагласио да би у процесу осамостаљења Српска имала право да се обрати Суду у Хагу и појаснио да је Република Српска ушавши у састав дејтонске БиХ, унијела своју територију, институције и народ.

- Дејтонски споразум је међународни правни акт који су потписале најмоћније силе свијета и он није обичан споразум двије зараћене стране. Тај споразум да је право и обавезу потписницима да обезбиједе трајан мир на овим просторима, а то је немогуће ако неко стално на вас врши атак. Одузимају нам надлежности, пријетњама. Мир на овим просторима је могућ када се разиђемо мирно и договором - закључио је Козомара.