Станислав Винавер - представник српске модерне књижевности
Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата радио је као новинар.
У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату провео је у њемачком заробљеништву, а од 1945. године радио је у Београду као професионални писац и преводилац.
Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика.
Његова дјела су: збирке пјесама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари свијета", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике"...
Винавер је писао и прозу: "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у њемачким `офлазима`", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције"... Међу његовим есејима су: "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири" и "Језик наш насушни".