Вучић: До Србије и Српске је било да кажу свој став о "Олуји"
Поводом најава из Хрватске да би обиљежавању у Книну могао да присуствује потпредсједник хрватске Владе из СДСС-а Борис Милошевић, Вучић је рекао да је разговарао са лидером СДСС-а Милорадом Пуповцем и пренио му свој став.
- Са њим имам коректан однос...Ваша ствар, ваша одлука. Наше је било да вам кажемо да то не подржавамо. Молим људе, ако је то могуће да се ми посветимо нашем обележавању. Сваку хајку када правите против некога, чак и кад је добронамерна, правите непотребно хероја од таквих људи. Зато молим наше медије да то не раде са Милошевићем - рекао је Вучић новинарима.
Он је нагласио да ће Србија и Република Српска подићи спомен-парк на мјесту гдје је тада највећи број људи из Крајине пребјегао у Србију, тражећи заштиту голих живота у својој матици и знајући да спас могу да пронађу само тамо гдје је српска држава.
- За нас је важно да Србија и Српска заједнички томе приступају - истакао је Вучић.
Према његовим ријечима, Србија и Српска од 2015. године то обиљежавају и никада неће престати.
Вучић је рекао да ће Србија увијек показивати поштовање за хрватске и бошњачке жртве. "Немамо проблем са тим и у томе ћемо да се разликујемо од других", додао је Вучић.
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је протеклих дана да ће предстојећем обиљежавању 25 година од акције хрватске војске и полиције "Олуја" присуствовати потпредсједник Владе Борис Милошевић из СДСС-а, што је оцијенио "корисним за односе у хрватском друштву".
Лидер СДСС-а Милорад Пуповац је рекао да још није донесена дефинитивна одлука о одласку Милошевића у Книн на обиљежавање хрватске војно-полицијске акције "Олуја".
Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током хрватске војно-полицијске акције "Олуја" из својих домова протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године операцију "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је "Олуја" имала све карактеристике геноцида.