latinica  ћирилица
01/08/2020 |  19:34 ⇒ 02/08/2020 | 08:30 | Аутор: РТРС

Срамотно - Србин на обиљежавању "Олује" у Книну (ВИДЕО)

Званично је потврђено - први пут један Србин учествоваће на обиљежавању годишњице "Олује" у Книну.
Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" (Фото: www.veritas.org.rs) -
Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" (Фото: www.veritas.org.rs)

Борис Милошевић, потпредсједник Владе Хрватске задужен за људска права, који долази из редова Самосталне демократске српске странке, учестоваће на манифестацији којом Хрватска слави војну акцију која за Србе представља етничко чишћење и један од највећих злочина у протеклом рату.

Прво је то најавио предсједник хрватске Владе и лидер ХДЗ-а Андреј Пленковић, а онда и сам Милошевић. У "Причи једног Србина из Хрватске", како је назвао своју објаву на друштвеној мрежи Фејсбук, Милошевић је потврдио оно о чему се спекулисало.

- У Книн идем отворена срца, искрено, с надом да ова Влада може направити тај тако важан корак, корак према будућности, бољем друштву, друштву разумијевања, поштовања и толеранције и да можемо изаћи из ровова у којима смо укопани. Након 25 година потребно је престати с мржњом, престати с ратом - написао је Милошевић.

Он је још написао и да је подручје некадашње Крајине обилазио са оцем, који је био хрватски војник и да је сам видио спаљене српске куће. Описао је и своју личну трагедију о очевој мајци, која је убијена мјесец дана након "Олује".

Подршку за одлазак у Книн добио је од Милорада Пуповца, лидера СДСС-а, који је потврдио да ће на парастос српским жртвама у Груборима код Книна крајем августа доћи хрватски предсједник Зоран Милановић и министар бранитеља Томо Медвед.

- Иза овога, иза Книна и Грубора, биће других мјеста, других актера. Нико тамо не иде да би још једанпут некоме нанио бол или да би легитимисао било чије страдање. Борис Милошевић иде с много значајнијим циљем, а то је да се почну поштовати међусобне жртве и почне стварати култура мира - рекао је Пуповац.

И саму најаву да би један Србин могао да присуствује прослави "Олује", Бањалука и Београд оштро су осудили. Предсједник Србије, Александар Вучић и данас понавља да не може да подржи потез Бориса Милошевића.

- Наравно, ни једну тежу ријеч од мене неће чути јер смо ми увели правило да никада, без обзира на све наше резлике, не дође до српско-српских тешких ријечи - нагласио је Вучић.

Република Српска и Србија обиљежиће заједно 25. годишњицу страдања и протјеривања Срба у "Олуји". Акција, коју је хрватска војска спровела од 4. до 7. августа 1995. године са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона, за Србе је највеће етничко чишћење на тлу Европе након Другог свјетског рата.

Иако Милошевић и Пуповац данас не говоре да је "Олуја" етничко чишћење, у њој је убијено готово 2.000 Срба, док их је 250.000 протјерано са својих вјековних огњишта. 25 година послије, за злочин нико није одговарао, иако је и данас познато да се тадашњи политички и војни врх Хрватске, за "Олују" припремао од раније. Посљедњег дана јула 1995. године, без увијања, на Брионима су изнесени стварни циљеви.

Тада је Фрањо Туђман, први предсједник Хрватске, рекао да је циљ да Срби практично нестану.

- /Циљ је/ да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана - рекао је тада Туђман, свједоче "Брионски транскрипти".

О томе свједочи и говор Анте Готовине, генерала Хрватске војске.

- Већ сада има велико исељавање цивила из Книна, који одлазе за Бањалуку и Београд. Значи да ми, ако настављамо овај притисак, вјероватно за неко вријеме, неће бити толико цивила, него оних који морају остати, који немају могућности отићи - рекао је тада Готовина, свједоче транскрипти.

Да су намјере које се виде у транскриптима извршене, Туђман је потврдио у Книну приликом прве посјете након "Олује".

- Нису имали времена ни да покупе своје прљаве паре - девизе, нити своје прљаве гаће - рекао је тада Туђман.

Транскрипти за које се није знало до 2004. године, пред Хашким судом касније су кориштени као један од кључних доказа за првостепену пресуду против генерала Анте Готовине и Младена Маркача. И поред тако чврстих доказа, другостепеном пресудом Србима Крајине правда је окренула леђа, јер Жалбено вијеће Хашког суда је, прегласавањем 3:2, донијело одлуку.