Српски тест на вирус корона очекује се до јесени
Око 250 истраживача ради на истраживањима о вирусу корона и анализама које су неопходне за тестирање грађана, а постоји и намјенска стручна радна група коју чине научници из цијеле Србије и њихов циљ је интензивно праћење резултата истраживања у земљи и свијету.
Између осталог, ови тимови указују на важност производње домаћих серолошких и Елиса тестова који су у Србији у употреби од 1. јуна, тако да грађани могу да на лични захтјев ураде брзи тест којим се за неколико часова утврђује присуство антитијела на вирус корона, односно да ли су били заражени и створили антитијела.
Марија Гњатовић из Института за примјену нуклеарне енергије рекла је да је тај институт развио домаћи тест за детекцију антитијела, Елиса тест који детектује антитијела на присуство вируса, преноси РТС.
- Наш тест је базиран на увозном антигену и осталим компонентама теста које се производе на Институту. Конкурисали смо за још један пројекат који би омогућио да се практично развије потпуно домаћи тест, што би значило да се и антиген развија у Србији - рекла је Гњатовићева.
Тања Ћировић са Хемијског факултета је појаснила да се тестови који су тренутно доступни у Србији раде на бази увозних протеина, а понекад се у производњи тестова наилази на проблем са увозом материјала јер многи европски произвођачи раде само за домаће тржиште, због чега је недавно почела сарадња Института са Хемијским факултетом, који производи материјал на бази домаћих протеина па се до јесени очекује српски тест који би могао да замијени садашњи.
- То значи да ћемо имати потпуно домаће тестове, чије ће све компоненте бити произведене у нашој земљи. Три професора са својим истраживачким групама раде на томе. На департману за Биохемију је од, можда 45 истраживача и наставника, око 35 наставника ангажовано на пројекту - напоменула је Ћировићева.
Тестови доприносе утврђивању степена отпорности становништва на вирус корона, а биће значајни и за развој вакцина.
Из Института су напоменули да је вирус корона још прилично непознат јер није јасно да ли се ствара трајни или краткотрајни имунитет, а ни већа количина антитијела не значи и већу отпорност на неки вирус, али се људи који их имају могу користити као донори за потенцијалну плазма терапију.