latinica  ћирилица
05/08/2020 |  15:17 ⇒ 15:21 | Аутор: СРНА

У Земуну званично откривена спомен-плоча Благоју Јововићу

У Земуну је данас откривена спомен-плоча посвећена Благоју Јововићу, атентатору на усташког поглавника Анту Павелића, а улица гдје је постављена и званично је добила његово име.
Улица Благоја Јововића (фото: Танјуг / Андрија Вукелић) -
Улица Благоја Јововића (фото: Танјуг / Андрија Вукелић)

Благоје Јововић је 10. априла 1957. године смртно ранио поглавника усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анту Павелића.

Плочу су открили замјеник градоначелника Београда Горан Весић, министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина.

Весић је рекао да је Благоје Јововић први равногорац који је добио улицу у Београду, што је заслужио својим херојским чином.

Он је навео да се данас, када ова улица у Земуну званично добија име по српском хероју Благоју Јововићу, симболично завршава тужан период у историји српског народа, пренијели су београдски медији.

- Завршава се период заблуда које су нам наметали осећај самокривице, стида од своје часне историје и убјеђење да је за трајни мир на Балкану неопходно да Србија буде слаба и понижена, без права на своју историју - навео је Весић.

Весић је истакао "да данашњи чин има још једну симболику јер се међу окупљенима који су дошли да присуствују овом догађају не зна ко је из партизанске, а ко из равногорске породице".

Он је рекао да је ова улица у Земуну, за вријеме Другог свјетског рата главна улица у овој општини, носила име усташког злочинца Анте Павелића, а Господска улица име Адолфа Хитлера.

- Данашњим чином симболично сахрањујемо претензије зликовца Павелића и на Земун и на све оне дијелове који су чинили НДХ. Благоје Јововић је доказ да ће се у српском народу увек рађати нови Обилићи и нови Принципи - истакао је Весић, додајући да је овим чином показано да Београд и српски народ никада неће заборавити Благоја Јововића.

Овом приликом прочитано је и писмо породице Благоја Јововића у којем је изражено задовољство чињеницом да град Београд и Србија не заборављају своје хероје.

У писму је наведено да је Јововић врло емотивно доживљавао судбину свог народа током ратова за вријеме распада Југославије.