latinica  ћирилица
10/08/2020 |  09:41 ⇒ 09:48 | Аутор: vecernjenovosti

Стручњаци траже да се спријечи својатање српског насљеђа

Званично реаговање Приштине и незадовољство Албанаца са Космету због фотографије коју је на Твитеру објавио европски комесар Оливер Вархељи послије састанка са предсједником Србије Александром Вучићем, а на којој се види монографија "Хришћанско наслеђе Косова и Метохије" на енглеском језику, само потврђују колика је важност презентовања српског културног насљеђа на КиМ у спречавању његовог отимања и присвајања, рекли су за Танјуг Драган Војводић, дописни члан САНУ и професор Филозофског факултета у Београду, и Јелица Павличић Шарић, историчар умјетности и асистент на Факултету умјетности у Приштини.
Хришћанско насљеђе Косова и Метохије (фото: flipbuilder.com) -
Хришћанско насљеђе Косова и Метохије (фото: flipbuilder.com)

На примјеру монографије о хришћанском насљеђу види се како је друга страна схватила "опасност" и зато је важно стварати таква дјела, промовисати их и користити за постизање праведних циљева, односно очување умјетности и српског насљеђа и у физичком и у идентитетском смислу, наводи Војводић, те додаје да у том погледу треба радити више, организованије и сврсисходније и да недостаје свеобухватна и добро осмишљена стратегија која би обухватила планско документовање, односно систематску дигитализацију споменичког насљеђа у Србији, прије свега оног на Косову и Метохији као најугроженијег.

Павличић Шарићева, која се бави истраживањем културног насљеђа на Космету, истиче да се посљедње двије деценије представљањем српског културног насљеђа на КиМ жели указати како на досегнута сазнања тако и на научну истину о развоју и идентитету поменутог насљеђа.

Она указује и на чињеницу да су међународни званичници, међународни стручњаци и туристи чести посјетиоци српских споменика на КиМ, али да од албанских водича могу добити другачију слику о споменику, најчешће идентитетски очишћену. У том смислу, презентација у непосредној близини споменика или виртуелна на сајтовима и смарт апликацијама би широј јавности приближила српско насљеђе на КиМ, сматра Павличићева.