Процес тражења несталих поново третирати као хуманитарно, а не политичко питање (ВИДЕО)
Потрага за братом, зетом, рођацима и комшијама из сарајевског насеља Горњи Велешићи однијела је Новици Буха најбоље године. Живот му је и сачувала трагедија, сахрањивао је на кућном прагу убијеног, а потом спаљеног оца Крста када су до њега стигле вијести о још болнијем породичном страдању.
- Мој брат Јанко Буха је радио у МУП-у до `92. године. Он је одведен испред куће, у маскираном комбију дошла је полиција, кажу вратићемо га за сат времена, али никад га нису вратили - прича Новица.
Од 20. јуна 1992. губи се сваки траг и Јовици Југовићу.
- У логору "Виктор Бубањ" никад није заведен. Наводно је убијен под мостом иза дома здравља. Да смо сазнали гдје је бар једна његова кост, били би задовољни - каже Саво југовић, братић несталог Јовице Југовића.
Непознату судбину својих најмилијих називају јасним именом - системско прикривање злочина у Сарајеву. Једини одговор на политику коју је накадашња федерална Канцеларија за тражење несталих утемељилила и у Институту за нестале БиХ био би јединствен, јасан је став Српске.
Горан Крчмар, представник Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Српске истиче да се мора хитно вратити као хуманитарно, а нипошто политичко питање.
Да ли би преговарачка позиција била равноправна, ако се зна да је Комисија за нестале Српској у Институту уградила сва стечена сазнања, али је архив Федералне комисије и даље недоступан. Сумњу оправдава чињеница да одбијају да објелодане и списак лица која је Федерална комисија предала породицама у лименим ковчезима, без идентификације. При том, инсистира се на сумњивој али и незаконитој накани да се процес потраге за несталим разводни поновним ДНК утврђивањем идентитета лица идентификованих класичном методом.
Мирјана Цабо, предсједница Организације погинулих и несталих бораца и цивила Источно Сарајево, каже да је веома ризично ићи породицама без одлуке суда и тужилаштва да је неко некога погрешно сахранио и додаје да су тражили списак од института на које то породице сумњају.
Списак затражен у априлу 2018. до данас није достављен, али се због превеликог броја НН лица у просектурама, али и због наводно савременијег ДНК мечирања поново инсистира на узимању крвних узорака и од породица које вјерују да су њихови сродници достојно сахрањени. Организација породица несталих РС поручује, у томе неће учествовати.