Подршка усаглашавању са спољном политиком ЕУ испод 50 одсто
Србија је рекла "не" Бриселу за три документа која се односе на везу Русије са кризом у Украјини, за три декларације о текућим тензијама у Венецуели, као и за по једну које се односе на Мјанмар /Бурму/, Иран, Бјелорусију, Никарагву, Сирију, Турску и Грузију.
У анализи ИСАК фонда о усаглашености са ЕУ декларацијама и мјерама, коју преносе "Вечерње новости", наводи се да проценат усаглашавања Србије са спољном политиком ЕУ сада износи 48 одсто, док је у истом периоду прошле године био 60 одсто.
Проценат усаглашавања за цијелу 2019. годину износио је 57 одсто.
Један од аутора анализе Игор Новаковић рекао је да се наставља тренд да се Србија не усаглашава са декларацијама које се односе на Кину и Русију или када је ријеч о ангажовању ове двије земље у иностранству.
Он је додао да су Кина и Русија од виталног значаја за позицију Србије по питању Косова и Метохије јер су обје државе сталне чланице Савјета безбједности УН и спречавају чланство Приштине у међународним организацијама.
Према његовим ријечима, иста основа за неусаглашавања важи за још неколико земаља са којима Србија има добре односе - попут Бјелорусије и Ирана, који не признају једнострано проглашену независност тзв. Косова.
Лист напомиње да се новина у овом тренду неусаглашавања односи на рестриктивне мјере према Турској, која је и сама земља кандидат за чланство у ЕУ.
Од земаља региона највећи проценат усаглашавања имају Црна Гора и Албанија, и то 100 одсто, затим Сјеверна Македонија 92 одсто, слиједи БиХ са 72 одсто, док је Турска на посљедњем мјесту са 16 одсто.