Вргањ и лисичарка најтраженији
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, позитиван тренд раста извоза гљива из првог квартала настављен је, па је на полугодишту пласман тих шумских плодова повећан за 49,92 одсто у односу на исти период прошле године. У наведеном периоду највише је извезено сушених јестивих гљива и то у вриједности од 7,68 милиона марака, те свјежих лисичарки вриједних 1,02 милиона КМ.
- Сушених јестивих гљива највише је извезено у Швајцарску, Њемачку и Француску - навели су у Спољнотрговинској комори.
Од јануара до краја јуна ове године на домаће тржиште стигле су гљиве у вриједности од 2,68 милиона марака, што је за 8,19 одсто више у односу на исти период 2019. године. Без обзира на повећање увоза, пласман гљива у иностранство је и даље око четири пута већи од увоза.
Сушене јестиве гљиве предњачиле су и у увозу, па је у БиХ стигло тих производа у вриједности од 2,65 милиона КМ.
Откупљивачи шумских плодова истичу да се сезона сакупљања гљива завршава у новембру, те да су у првом полугодишту ове године извозили плодове сакупљене лани.
- Гљиве се почињу сакупљати половином године, тако да се на почетку године извози прошлогодишњи род. Задовољни смо, али то и даље није на оном нивоу како би требало да буде. Било је доста кише и хладних дана, тако да није било довољно гљива. Све гљиве добро пролазе на страном тржишту, али се највише тражи вргањ и њега највише имамо - рекао је за Глас Српске откупљивач Миладин Мијатовић.
Додао је да сакупљачи у просјеку могу да зараде више од просјечне плате мјесечно, а да се откупна цијена гљива мијења на дневном нивоу.
- Цијена зависи од рода и квалитета, временских услова, црвљивости гљива и изгледа, тако да килограм ујутро може коштати десет марака, у подне пет, а навече три марке и због тога се сакупљањем гљива мало ко и бави - казао је Мијатовић и додао да је просјечна цијена свјежег вргања око шест марака по килограму.
Сакупљањем шумских плодова у БиХ претежно се бави сеоско становништво које на тај начин надопуњује кућни буџет, а шумске гљиве веома су цијењене у иностранству јер су квалитетне и ријеткост у осталим земљама. С друге стране, БиХ извози веома мале количине вјештачки узгојених шампињона, за којима не влада велика потражња јер њих имају и други.
Тартуфи
За разлику од прошле године, када БиХ у првих шест мјесеци није извезла ни грам тартуфа у иностранство, овогодишњи резултат у истом периоду охрабрује. У Спољнотрговинској комори БиХ наводе да су од јануара до краја јуна ове године у иностранство извезени тартуфи у вриједности од 13.269 марака.