УГАЉ ЗАМЈЕЊУЈЕ НУКЛЕАРКЕ!

За првог човјека Уније њемачких рудника Франца Јозефа Водопиу ситуација је јасна: "Угља се не можемо одрећи. До сада је недостатак струје надокнађиван у нуклеарним електранама, али је сада јасно да се, краткорочно гледано, Њемачка не може одрећи конвенционалне производње енергије". Бундестаг је одлучио да рудници од 2018. године више неће добијати субвенције државе, али то не значи стављање катанца на њихова врата. Синдикат рударства, хемијске индустрије и енергетике има на уму и евентуалну приватизацију. Тој опцији у прилог говори и раст цијене угља на свјетском тржишту. "Прије неколико година је у луке Амстердама, Ротердама или Антверпена стизао увозни угаљ по цијени од 40 евра за тону. Тада је и цијена превоза била осјетно нижа. У међувремену је тона отишла на више од 100 евра, што битно мијења ствари“, каже Водопиа. У Њемачкој и даље има богатих налазишта сорти угља које су веома тражене. Водопиа сматра да се та налазишта већ сада могу експлоатисати по конкурентним цијенама. У близини рурског градића Хама, на примјер, постоји огромно налазиште кокса - око 100 милиона тона те цијењене врсте угља. Приватници су већ изразили интересовање. "Наравно, угаљ би морао да се користи у веома модерним електранама, с обзиром да ће од 2013. бити знатно пооштрени прописи о емисији штетних гасова", каже Водопиа. Потребно је још нешто - политичка воља. Водопиа сматра да би компромис демохришћана и социјалдемократа у Њемачкој могао да утиче и на промјену оштрих прописа ЕУ. Јер, угља из увоза сигурно неће увијек бити довољно. Налазимо се на граници. Аустралијска налазишта не могу да испрате високу потражњу, Индонезија више није откровење, већ земља веома заступљена на свјетском тржишту угља. Неке афричке земље имају залихе, али се са њима не сарађује због политичких разлога. Ако Кина и Индија наставе овако да се развијају, и њима ће требати више угља. Сљедећих десетак година цијене ће и даље расти - наводе стручњаци. У оптицају је и идеја о руднику намијењеном искључиво истраживањима и тестирању рударске механизације на којој њемачки произвођачи зараде четири милијарде евра годишње - 90 одсто од тога извозом. Овај експериментални рудник не би продавао угаљ, али би добијао новац за тестове.