Међународној комисији није мјесто у Институту за нестале БиХ

С друге стране предсједавајући Колегија директора Института Амор Машовић залаже се да странци и даље остану укључени у процес тражења несталих.

Није Уставни суд БиХ једина установа гдје странци имају пресудан утицај.

Тројицу од шест чланова Управног одбора ИНО БиХ, по једног Србина, Бошњака и Хрвата предлаже Међународна комисија за нестале особе, а тројицу такође по националном кључу, Савјет министара.

Захваљујући накарадном систему одлучивања, довољан је глас једног Србина и то оног којег бира ИЦМП-и да прође било која одлука УО, неријетко штетна по интересе породице несталих Срба.

- То говори да ИЦМП апсолутно има контролу јер они именују, по свом нахођењу три представника у УО из реда три конститутивна народа. Дакле, нарушен је принцип консензуса, а Бошњаци су на тај спријечили могућност вета јер Република Српска не учествује у избору тог лица којег сада бира ИЦМП-и - рекао је Којић.

Управо то је разлог због чега су бошњачки представници у Институту, федералној власти као и тамошње невладине организације против изласка ИЦМП-а из управљачке структуре ИНО БиХ.

- Мој став, а не Колегија ИНО јесте да је још увијек прерано и због услуга које ИЦМП пружа у погледу лабараторија да се ИЦМП повуче из управљачких структура - навео је Амор Машовић, предсједавајући Колегија директора ИНО БиХ.

Због таквог става Машовића не чуди што је потпуно пасивизирана Радна група за реформу управљачке структуре ИНО БиХ, формирана још 2016. године.

Наставак рада затражио је предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија након што су га представници српских удружења упознали са опструкцијама Института у проналажењу 1.654 несталих лица српске националности.

Машовић је практично признао да је више пронађених бошњачких него српских жртава.

- Примједбе се некад чине оправданим из разлога што често имамо исту да је пуно већи број пронађених лица бошњачке, него српске националности - додао је Машовић.

ИНО БиХ је објавио Централну базу несталих у којој је 27.770 лица, што је збуњујуће, јер су у тој бази идентификована и лица која се и даље траже.

Међутим, већи проблем је што уз имена тих лица се не наводи ЈМБ и околности страдања, а то отвара простор за манипулацију.

- Упорно се избјегава да се у ту базу унесе статус који су имала та лица и околности страдања, а опет се то веже за Сребреницу јер ни на који начин не желе да прикажу да су тамо страдали и војници који су погинули у пробоју, а то би се сазнало да се унесу околности страдања у базу - истакао је директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, Милорад Којић.

На данашњој конференцији ИНО на којој се говорило о проблемима у тражењу несталих у БиХ није било представника српског народа у УО и Савјетодавном одбору као ни члана Колегијума директора Николе Перишића. Због чега, није речено.