Благојевић: Страдање Срба Возуће, долине Криваје и Озрена - вјечна опомена
Након што су учесници марша "Стазом егзодуса 2020" дошли у возућко насеље Стог, Благојевић је подсјетио на ратна дешавања у Возући, указао на отежан повратак српских породица на огњишта и поручио да ово удружење неће одустати од тога да указује на страдања и звјерске злочине над Србима, као ни од потраге за тијелима још 129 несталих сабораца и цивила.
Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, навео је да је тог 10. септембра 1995. године, према директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута офанзива која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".
- Тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова - нагласио је Благојевић.
Он је подсјетио да је однос снага које су нападале и оних снага које су браниле био 10 према један, уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ која је бројала 23.000 војника.
- Том приликом је убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага - рекао је Благојевић.
Благојевић је позвао Институт за нестала лица БиХ и друге институције да одговоре гдје су 64 заробљена Србина из Возуће.
- Они нису нестали. Зна се да су Саво и његов Живинко Тодоровић и остали живи заробљени 1995. године, када их је у Возући привела Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, којом је командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину - навео је Благојевић.
Он је рекао да је неразумљиво што се и након 25 година, наводно, не зна гдје су тијела страдалих, ако се зна које су јединице дјеловале на том подручју, ко је командовао тим снагама, гдје је извршено заробљавање, те ко их је испоручио одреду "Ел муџахедин".
Благојевић је поручио да за њихово свирепо страдање и злочине нико није одговарао, односно да је ријеч о мизерној правди у виду неправоснажене пресуде Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба такозване Армије БиХ Расиму Делићу и актуелног суђења команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину.
Падом Возуће, окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.