latinica  ћирилица
11/09/2020 |  09:47 ⇒ 09:49 | Аутор: СРНА

Латиновић: Потврда заједничке прошлости и побједничке традиције

Договор вођства Републике Српске и Србије да 15. септембар буде слављен као заједнички празник ‒ Дан српског јединства, слободе и националне заставе, логична је потврда јединственог духовног и културног простора српског народа, изјавио је Срни историчар Горан Латиновић.
Застава Републике Српске -
Застава Републике Српске

Латиновић је навео да је овај дан потврда заједничке прошлости, јуначке и мученичке, као и слободарске и побједничке традиције, коју данас равноправно и поносно баштине и Србија и Република Српска.

Према Латиновићевим ријечима, посебно је важан 15. септембар као Дан пробоја Солунског фронта, јер је, након пада српских средњовјековних земаља под Турке, укључујући Краљевину Босну, ослобођење које је српска војска донијела 1918. године најзначајнији датум у историји Срба у БиХ.

- Само је стварање Републике Српске догађај који по значају превазилази ослобођење из 1918. године - поручио је Латиновић.

Латиновић је подсјетио да је током 1914. године српска војска извојевала славне побједе против аустроугарске армије, али да је ангажовање њемачке армије против српске војске и улазак Бугарске у рат 1915. године, довео до окупације Србије и повлачења њене војске преко албанских беспућа.

- Мимо свих очекивања и упркос великом страдању, српска војска се опоравила и током 1916. године појавила на Солунском фронту. Савезници су сматрали Солунски фронт споредним ратиштем, али је српска Влада упорно настојала да се он одржи, тим прије што су управо Срби извојевали прве побједе на Солунском фронту 1916. године - напоменуо је Латиновић.

Савезничка офанзива на Солунском фронту започела је 14. септембра 1918. године артиљеријском припремом, да би наредног дана у раним јутарњим сатима започео напад пјешадије.

- Главну улогу у офанзиви имала је српска војска, која је у незадрживом јуришу 15. септембра заузела добро утврђење непријатељске положаје и започела гоњење непријатеља - подсјетио је Латиновић.

Бугарска је капитулирала већ 29. септембра, а да претходно није водила ни дан рата на својој територији. Аустро-Угарска је капитулирала 3. новембра, а Њемачка 11. новембра.

- Дакле, српска побједа на Солунском фронту била је кључна битка која је довела до окончања Првог свјетског рата. Потпуно огорчен због тога, њемачки цар упутио је телеграм бугарском краљу у којем је рекао - "Срамота, 62.000 Срба ријешило је рат" - навео је Латиновић.

Латиновић је нагласио да су се у редовима војске Србије борили и српски добровољци из Босанске Крајине, Лике, Херцеговине, Подриња...

Српска војска ослободила је 1. новембра Београд, а на позив Народног вијећа у Сарајеву, ослободила је Босну и Херцеговину - Сарајево 6. новембра, а Бањалуку 21. новембра.

Латиновић је навео да је један пуковник српске војске извјестио 11. новембра 1918. године да велики дио народа у БиХ хоће да се сједини са Србијом под династијом Карађорђевића.

Прогласи о уједињењу са Србијом започели су 27. новембра из Бањалуке и Бихаћа и трајали све до 5. децембра, обухватајући практично сва подручја, како у Босни, тако и у Херцеговини.

- Ако се узме у обзир бројност појединачних изјашњавања, али и вријеме у којем је до њих долазило, лако је закључити да је цјелокупна дјелатност имала превасходно национални карактер и да је била одраз народног одушевљења због завршетка рата, побједе српске војске, ослобођења од Аустроугарске и уједињења са Србијом - истакао је Латиновић.

Међутим, додао је Латиновић, проглас о оснивању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године прекинуо је започети процес непосредног уједињења БиХ са Србијом, односно непосредног уједињења Срба с обје стране Дрине у јединствену српску државу, а не у југословенску, тј. српско-хрватско-словеначку државу.

Латиновић је објаснио да, иако је српски народ у БиХ од почетка 19. вијека до 1918. године тежио националном и социјалном ослобођењу, његов покрет могао је да дође до свог краја и да има повољан исход, само уз присуство и подршку српске војске.

- Она је била кључни чинилац у остварењу националног ослобођења и уједињења, јер без војног ослобођења, које је она донијела, не би било ни политичког ослобођења, нити државног уједињења - рекао је Латиновић.

Према његовим ријечима, све што се дешавало током новембра и децембра 1918. године у вези са ослобођењем и уједињењем српског народа, непосредна је посљедица 15. септембра исте године, односно српског пробоја Солунског фронта.

Влада Републике Српске усвојила је на јучерашњој сједници закључак да се 15. септембар обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.