latinica  ћирилица
23/09/2020 |  10:17 ⇒ 11:46 | Аутор: СРНА

Митровић: Ратни покличи политичког Сарајева неће спријечити распад БиХ

Предсједник Политичког савјета СНСД Славко Митровић оцијенио је да свакодневни ратни покличи политичког Сарајева, уз млитаво подржавање територијалног интегритета и суверенитета од "незнасечегаизашто" страних представника речених као из тонског аутомата, неће спријечити распад БиХ који ће се само убрзавати и постати све видљивији.
Славко Митровић - Фото: Глас Српске
Славко МитровићФото: Глас Српске

- Ако Бошњаци не могу убиједити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел - подсјетио је Митровић на документ Излазна стратегија за БиХ, који је саставио Сенди Бергер, савјетник за националну безбједност тадашњег америчког предсједника Била Клинтона.

Митровић је у колумни за "Независне новине" навео да је документ настао 20. јула 1995. године као припрема за преговоре о окончању рата у БиХ и упућен је бројним институцијама америчке власти.

- У преписци која је услиједила, амерички државни секретар Медлин Олбрајт 3. августа 1995. одговара Бергеру, не искључујући могућност референдума о отцјепљењу Републике Српске, али је нагласила да фаворизује опцију дизања ембарга на оружје, ваздушне ударе против Срба и предавање одговорности Бошњацима за завршетак конфликта. Написала је да прижељкује рјешење по којем би Федерација ушла у унију са српским ентитетом, како би био сачуван територијални интегритет БиХ - додао је он.

Према његовим ријечима, тако су о томе писале "Независне новине" 23. септембра 2013. године, након што је скинута ознака тајности са појединих докумената ЦИА.

- Помињала се и могућност конфедерације Републике Српске са Југославијом, све с циљем да се одобровољи српска страна, уз "притискање бошњачке стране" да пристане и на мање од половине територије БиХ. Данас, послије 25 година, стање је такво да је питање разлаза све извјесније. Не само да Република Српска не жели губити вријеме на бошњачке игроказе и пренемагање западних земаља, већ су и Хрвати схватили да су годинама играли на погрешну карту - наглашава Митровић.

Он додаје да је погрешно вјеровање да ће бошњачка политика и политичко Сарајево прихватити "равоправност конститутивних народа" и Дејтонски споразум. Све даље од Дејтона, све ближе нестанку било какве БиХ.

Тога се, каже Митровић, уплашио и бошњачки фундаменталиста Реуф Бајровић који, поводом пораза Мила Ђукановића на изборима у Црној Гори, пише проглас: "Нова регионална и глобална реалност се мора уважити и без одлагања дјеловати, а то значи да се јавни простор мора декантонизирати и дебата фокусирати на одбрану институција БиХ, без којих Бошњаци неће преживјети као народ који је мета геноцидних намјера. Треба коначно схватити да међународне заједнице, као одлучујућег актера, више у суштини нема у БиХ".

Бајровић у прогласу наводи и да је евидентна "незаинтересованост САД за било шта што се не може у предстојећој предсједничкој кампањи представити као спољнополитички успјех".

- Са друге стране, ЕУ води политику легитимирања сваког ко створи чињенице на терену и то представља шансу за пробосанске снаге које су акцијом преузимања ЦИК-а показале да постоје случајеви у којима могу ефикасно дјеловати и стварати чињенице. Дакле, користити сваку шансу за наметање воље демократске и демографске већине у виду преузимања кључних институција. Високи судски и тужилачки савјет БиХ, Дом народа ФБиХ, федерална Влада и остале институције на нивоу ФБиХ се морају преузети након избора 2022. године избацивањем ХДЗ-а из власти за сва времена. Тиме би се створиле претпоставке за дугорочни процес гушења аутономије Републике Српске економско-демографским средствима - наводи се у Бајровићевом прогласу.

Митровић каже да овако изгледа бошњачки рецепт за "грађанску, демократску, мулти-култи" БиХ.

Он додаје да Бајровић рачуна на пробосанске снаге из "ер-еса" - СДС и ПДП, те додаје да не треба заборавити његово лобирање за СДС у Вашингтону прије општих избора у БиХ 2014. године, када је у Америчком институту за мир предложио да администрација САД оствари "потпуну сарадњу са СДС-ом".

- СДС је можда странка која стоји иза геноцида у Сребреници, али за потребе удаљавања БиХ од Русије и они могу да послуже - рекао је Реуф Бајровић у Вашингтону 2014. у серији гостовања и навео да је "Милорад Додик најближи Путинов савезник на Балкану и да Запад, ако не жели украјински сценарио, мора подржати СДС".

- Америчка Влада и ЕУ требало би да подрже било коју странку из Српске која ће дозволити да БиХ уђе у НАТО. Мислим да би СДС требао бити укључен у то. Тачно је да је та странка у суштини организовала геноцид, иако је сада води друга екипа, али с обзиром на то у ком правцу Додик иде у посљедњих шест-седам година, чак је и СДС постао прихватљива опција - наводи Бајровић.

Митровић каже да су Бајровић и Жељко Комшић, његов тадашњи шеф, помогли СДА и Бакиру Изетбеговићу да након општих избора 2014. године, уз свесрдну подршку западних амбасада, формира Савјет министара са СДС-ом и ПДП-ом као изборним губитницима у Републици Српској и да је тако политичко Сарајево добило пробосанске министре Шаровића, Црнатка и Мектића, како им је тепао Насер Орић.

- Прије тога је СДП 2010. године као бошњачка странка, формирао власт са проусташким ХСП-ом и минорним `Бољитком` Лијановића, одбацујући ХДЗ као изборне побједнике код хрватског народа. Јасно да СДА и СДП имају исте принципе. Удаљи ХДЗ и СНСД као изборне побједнике код Срба и Хрвата и узми изборне губитнике и аминаше - ХСП, Лијановиће, СДС, ПДП, па мирно владај у бошњачко-муслиманском интересу - навео је Митровић.

Он је нагласио да се свијет трећег миленијума, по хрватски речено, стубоком мијења, иако промјене нису увијек видљиве.

- Неки догађаји, наизглед неповезани и удаљени, итекако одсликавају нову архитектуру свијета трећег миленијума. Септембар 11. 2001, Минхенска конференција о безбједности 2007, вријеме прије америчких предсједничких избора 2008. године уз суочавање са финансијским балонима, окупирајте Вол стрита, Брегзит и амерички избори 2016. године и - Кина. Све то је прошло испод радара бошњачког политичког Сарајева. Живе у свом аутистичном свијету, пријетећи свима радикализацијом итд - истиче Митровић.

Он наглашава да је бошњачка акција заувијек одређена "Исламском декларацијом" Алије Изетбеговића који је повео крвави грађански рат надајући се да ће својом политиком освојити цијелу БиХ за муслимане, потоње Бошњаке.

- Свело се то на катастрофу од 100.000 жртава на свим зараћеним странама која не одудара превише од националне структуре становништва. Није помогло ни измишљање 300.000 убијених муслимана и 60.000 силованих муслиманских жена само у првој години рата. А шта је добијено? Територија подијељена по националним шавовима, уз то мрска им `ер-ес` на 49 одсто територије са становништвом свјесним својих права на постојање и политичко представљање кроз подршку Милораду Додику, СНСД-у и коалиционим партнерима - истиче Митровић.

Он сматра да се тешко бошњачкој политици помирити са сазнањем о непотребном рату, жртвама и разарању, а добити само четвртину територије дејтонске БиХ са међународно признатим границама, која није била, нити ће бити држава те додаје да БиХ, ако уопште опстане, може бити само државна заједница/заједница држава три народа.

- Свакодневни ратни покличи политичког Сарајева, уз млитаво подржавање територијалног интегритета и суверенитета од стране "незнасечегаизашто" страних представника, речених као из тонског аутомата, неће спријечити распад који ће се само убрзавати и постајати све видљивији. Бошњачка политика заробљеног ума блиндираног причом о највећем геноциду од кога су направили морбидни бренд, како је то давно дефинисао писац Александар Хемон, толико заљубљен у Босну и Сарајево, да је поздравља већ 30 година из далеког иностранства - наводи Митровић.

Најновија бука и бијес поводом Додикове посјете Загребу на позив предсједника Хрватске Зорана Милановића и уз разговоре са хрватским премијером Андрејом Пленковићем, истиче Митровић, још једном су показали сву испразност и немоћ сарајевског круга.

- У свему томе најсмјешнији је ситни шибицар Жељко Комшић, који ће за коју годину досађивати по кафанама причом како је он био босански херој кога су сви изиграли, преварили и напустили. Тако он пријетећи вели: `Ми у БиХ знамо шта нам је чинит`. Ти његови ми не живе ни у Бањалуци, ни у Требињу, ни у Орашју, ни у хрватском Мостару, нити на преко 70 одсто простора БиХ. Које он то "ми" представља када је неважан, не само Хрватима у БиХ, него и сусједним Хрватској и Србији, ни било коме ко држи до себе у политичком смислу. Зато је Комшића хрватски предсједник Милановић назвао паразитом - подсјетио је Митровић.

Он је упитао какве поруке стално шаље Бакир Изетбеговић, пријетећи Хрватима да ће увијек бирати паразита Комшића и да ће тај рецепт за угњетавање и понижавање Хрвата као конститутивног народа примијенити и на нижим нивоима власти.

- Може још једном, на изборима 2022. године и од тог часа БиХ неће постојати, осим као давна историјска категорија. Зато Република Српска указује на потребу примјене Устава БиХ као јединог начина опстанка БиХ. Ако има ко да чује - закључио је Митровић.