Филм "Мјесечеве капи" добитник Гран прија
"Златни јавор" за најбољи регионални туристички филм припао је Радославу Станишићу из Црне Горе за филм "Моја Подгорица", док је у међународној конкуренцији награђен "Магична Кордоба", аутора Херве Тирмарче из Шпаније.
Награда "Златни јавор" за најбољи регионални документарни филм "Излазите ли ванка" додијељен је хрватској режисерки Инес Јокош, док је у међународној конкуренцији награђен филм "Балканска рута - посљедња станица" аутора Давида Лудовисија из Италије.
Награда за најбољи регионални студентски филм додијељена је Лукасу Гревис из БиХ за филм "Двије фигуре на ријеци", док је иста награда у међународној конкуренцији додијељена филму "Моја планета" Валери Карној из Белгије.
За најбољи експериментални филм у регионалној конкуренцији проглашен је "Мандела ефекат" аутора Михајла Витезовића из Србије, Иста награда у међународној конкуренцији додијељена филму "Издах" шпанског аутора Ал Диаз.
Најбољи документарни ТВ филм у регионалној конкуренцији је "У сну и на јави, цело село уметничко дело" Светлане Смиљанић из Србије, а најбољи у међународној конкуренцији филм "Хотел Регина" Матијаса Бергера из Француске.
"Златни јавор" у категорији кратки играни филм у регионалној конкуренцији припао је филму "Фикус" Андреја Волкашина из БиХ.
За најбољи регионални еколошки филм проглашен је "Ватра у Алпима - приче са планинског превоја" Нејца Кавке из Словеније, а "Златни јавор" за најбољи еколошки филм у међународној конкуренцији додијељен је филмском остварењу "Трагови" белгијског режисера Пинс Себастијена.
Директор Међународног фестивала Мирко Деспић рекао је Срни да је ове године фестивал одржан у формату прилагођеном пандемији вируса корона, те да су задовољни како је све протекло.
- Ове године селекциони тим је погледао 872 филма, од којих је 69 одабрано у конкуренцију за награде, и то 47 документарних, 10 кратких, осам студентских и четири експериментална. Седам од 69 филмова у конкуренцији за награде имало је свјетску премијеру, четири европску, осам регионалну, а девет премијеру у БиХ - истакао је Деспић.
Деспић је додао да је програм обухватао филмове и ауторе из 22 земље - Аустрије, Белгије, БиХ, Грчке, Ирана, Италије, Израела, Канаде, Кине, Мађарске, Сјеверне Македоније, Молдавије, Намибије, Њемачке, Русије, Сенегала, Словеније, Србије, Француске, Хрватске, Црне Горе и Шпаније.
Он је навео да су се трудили да на креативан начин задрже аутентичност, а да се истовремено адаптирају на промјене изазване глобалном здравственом кризом, увијек водећи рачуна о иновативним аспектима, тако да су ове године први пут обезбиједили фестивалски онлајн сервис за пројекције.
- Показатељ развоја у технолошком смислу јесте и чињеница да се први пут одржава и дигитални фестивал који је реализован у сарадњи са 'Муви' платформом, па су Фестивал први пут могли да прате људи из цијелог свијета - појаснио је Деспић.
Управа Фестивала је путем сервиса "Муви" својим корисницима обезбиједила бесплатно гледање 17 филмова са овогодишњег издања "Јахорина филм фестивала", који се могу погледати до сутра.