latinica  ћирилица
27/09/2020 |  11:33 ⇒ 13:23 | Аутор: СРНА

Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама код Книна

Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар Веритас.
Помен - Фото: facebook.com
ПоменФото: facebook.com

Готово два мјесеца по окончању "Олује" и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /56/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/.

Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело касније пронађено и чијег имена нема на споменику жртвама тог села.

Веритас подсјећа да је мјесец дана раније, 27. августа 1995. године, у оближњем селу Гошић убијено седам Срба - Саво Борак /70/, Васиљ Борак /68/, Гроздана Борак /75/, Марија Борак /81/, Косовка Борак /77/, Милка Борак /75/ и Душан Борак /56/.

Наглашено је да су све ове жртве били цивили, а да у селима Варивода и Гошић ни у вријеме рата ни у вријеме убистава није било никаквих ратних активности, да су убијени остали у Хрватској зато што нису хтјели да напусте огњишта и јер су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису "окрвавили руке" гарантују "имовинску и особну сигурност".

Из Веритаса је наведено да су сви убијени ватреним оружјем из непосредне близине у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама.

У намјери прикривања злочина, хрватска полиција их је тајно покопала на книнском гробљу под ознаком "непознат" иако су знали њихов идентитет.

Њихова тјела су у прољеће 2001. ексхумирали хашки истражиоци, а међу 301 посмртним остатком, колико их је било покопано на том гробљу, сви су били из времена "Олује" и "постолује".

Породице су их идентификовале 2002. године, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника - Николе Рашића, Ивана Јаковљевића, Пере Перковића, Ивице Петрића, Златка Ладовића и Недиљка Мијића због кривичног дјела убиства из користољубља.

Иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела Жупанијски суд у Задру их је ослободио оптужбе у "недостатку доказа".

Врховни суд Хрватске укинуо је првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002. године заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, због чега ће бити спроведена нова истрага, која још траје.

Према најновијим информацијама надлежног Одвјетништва у Шибенику, до сада су у пет предмета донесене пресуде којима су једанаесторици чланова породица поводом смртног страдавања цивила у Гошићу и Вариводама судови досудили накнаду штете у укупном износу од 1.844.000 куна /око 246.000 евра/.

Крајишници окупљени око Веритаса поручили су да крв убијених Варивођана и Гошићана, као и других невиних жртава "неће опрати ни новац, ни долазак високих државника на комеморацију већ то може само правда која ће достићи злочинце".

Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Вариводама је живјело 477 житеља - 472 /99 одсто Срба/, два Југословена, један Хрват и два лица која су се изјаснили као остали.

По истом попису у Гошићу је живјело 107 житеља - 106 /99 одсто Срба / и једно лице које се изјашњавало као остали.

По попису становништва у Хрватској из 2011. године у Вариводама је живјело 129 житеља, а у Гошићу 46, без података о националној припадности.

У септембру 2020. године по подацима са терена, у Вариводама живи око 60, а у Гошићу осам Срба.