Како авио-индустрија преживљава корона кризу?

Губици ваздухопловних компанија на свјетском нивоу су око 92 одсто, а у Италији два најпрометнија аеродрома милански Малпенса и Линате у септембру су имали 70 одсто мање путника него у истом периоду прошле године.

У најкраћем, закључује лист, авио-компаније и аеродроми гледају како да преживе упркос масивној помоћи, десетинама милијарди евра, коју су многе компаније примиле од својих влада.

Нормализацију авио-саобраћаја могуће је очекивати тек 2024. године, пише лист.

У међувремену владе се морају суочити са проблемима које су посљедица колапса авио-саобраћаја, као што је 400.000 радних мјеста мање и још три пута више особа које су индиректно живјеле од тог посла.

Према писању листа, путници највише отказују летове због страха да ће морати остати у карантину било у земљи која је циљ путовања или по повратку кући.

Највише штете биљеже дуголинијски летови, који су према подацима међународне Асоцијације авио саобраћаја, у вријеме ковида 19 готово сасвим укинути.

На примјер, на летовима од Лондона до Њујорка, који су до пандемије доносили највећу зараду, од пет четири путника су одустали од путовања.

Такође, путовања у бизнис класи која су била до сада "златна кока" авио саобраћаја, готово су нестали јер, због страха од заразе, пословни људи све више користе разне облике конференција онлајн.

Криза кроз коју пролази авио саобраћај у цијеломе свијету натјерала је неке компаније да "креативно" дјелују, па је аустралијска компанија Квантас ставила у продају карте за путовање "нигдје", нудећи седам сати лета изнад континента. Карте су распродате у рекордно кратком року.