latinica  ћирилица
28/09/2020 |  16:12 ⇒ 18:43 | Аутор: СРНА

Лукић: Средином јула нисам примао никаква наређења од генерала Савчића

На суђењу генералу Миломиру Савчићу за, како је наведено у оптужници, помагање у ратном злочину 1995. године у Сребреници, свједок Тужилаштва БиХ Александар Лучић потврдио је да од 13. до 16. јула 1995. није примао никаква наређења од Савчића, који је тада, према његовом сазнању, био удаљен више од 70 километара у рејону Жепе
Суд БиХ - Фото: РТРС
Суд БиХФото: РТРС

Лучић, који је био помоћник команданта Војне полиције у батаљону за морал и вјерска питања при 65. моторизованој бригади, чији је командант тада био потпуковник Миломир Савчић, рекао је да је наређења, која је примао од команданта Главног штаба, генерала Ратка Младића и начелника за безбједност Љубише Беаре, добио посредством свог команданта Зорана Малинића и да су се односила на коректна поступања према ратним заробљеницима.

Свједок је током испитивања тужиоца Предрага Томића потврдио на он ниједног тренутка није имао разлога да посумња да ће судбина људи које које је предао у Братунац 13. јула 1995. "бити тако трагична".

Лучић је рекао да је прва сазнања о Сребреници добио од команданта Зорана Малинића 12. јула навече, када је речено да ће доћи група из Сребренице и да је наређено да особа презимена Рајић оде пред њих.

Он је додао да је послије стигла информација да се ради о стотинама људи, због чега је Рајић враћен.

- Малинић је упутио 20 од 30 војника, колико нас је укупно било, да обезбиједе терен. То су били млади војници без искуства, а када је стигла информација да се ради о пробоју великог броја људи, Малинић их је из безбједносних разлога повукао назад - свједочио је Лучић.

Он је испричао да су припадници 28. дивизије и раније упадали на подручје под српском контролом, те да су имали разлога да сумњају да ће доћи до озбиљнијих напада на њих.

Лучић је навео да им је због тога на Малинићев захтјев као појачање стигло 50 војника који су имали задатак да обезбјеђују путну комуникацију Нова Касаба – Коњевић Поље, нагласивши да никада није стигла наредба да постављају засједе.

- Војници су довели десетак заробљених Бошњака које смо смјестили у објекат који смо привремено користили за притвор. Никада нисам чуо да је неко злостављан - рекао је Лучић.

Током свједочења, он је истакао да је за заробљенике на стадиону недалеко од школе сазнао везом путем "мотороле", те да су они, на Беарин захтјев, тамо пребацили затворенике из притвора.

- Тог 13. јула привођење је трајало до послије подне. Мислим да је било 800 до 1.000 заробљених мушкараца, углавном средњих година. Међу њима је било доста рањених, којима је помоћ пружала медицинска екипа из болнице у Милићима, а добили су и храну и воду. Међу њима нисам видио да је било жена - испричао је Лучић.

Он је рекао да је сазнао за инцидент када је неко од заробљених покушао да отме пушку од војника, те да не зна шта је с њим било.

- Генерал Младић, када је дошао са пратњом, ушао је међу заробљенике и рекао им да прича са Алијом /Изетбеговићем/, да им гарантује безбједност и да ће бити размијењени. Отишао је након двадесетак минута, након чега ми је Малинић рекао да му је Младић наредио да заробљеници буду превезени у Батковић - навео је Лучић.

Према његовим ријечима, стигло је 15 до 20 аутобуса и камиона у којима је са заробљеницима био по један војник.

Лучић је испричао да је пред сами полазак конвоја дошао Беара и рекао Малинићу да иду за њим.

- Малинић је остао, а ми смо кренули за Беаром. Када смо дошли до Коњевић Поља кренули смо према Братунцу, што ми је било веома чудно. Тамо смо, на игралиште, стигли око 18.00 часова. Ја сам имао наређење да предам конвој, али нисам знао коме. Нисам знао гдје је отишао Беара, па сам команданту бригаде Благојевићу рекао да он мора преузети заробљенике - навео је Лучић.

Он је додао да мисли да су њега и његове људе, који су обезбјеђивали војнике, након више од два часа замијенили припадници МУП-а, након чега су се вратили у Касабу, те да је из медија сазнао да су заробљеници убијени.

- Када сам добио налог да идемо за Батковић, вјеровао сам да их водимо у размјену. Нисам ни помислио да ће бити убијени, јер за то нисам имао ниједан разлог - рекао је Лучић.

Свједок је изјавио да не зна да ли је Малинић, тог 13. јула разговарао да Савчићем који је тада био у рејону Жепе, ни да ли је Савчић имао икакву везу са пуком, те да га од 13. до 16. јула није видио.

- Савчић, који је био мој старјешина, био је коректан, професионалац и од њега никада нисам добио наређење које се косило с војничким прописима - истакао је Лучић.

Одговарајући на питање Савчића гдје се по начелима командант јединица налази, свједок је одговорио како се налази ондје гдје је главнина снага.

Савчићев бранилац, адвокат Миодраг Стојановић рекао је новинарима након суђења да је Лучић био веома релевантан свједок јер је у том периоду обављао важну дужност и био на лицу мјеста.

Стојановић је изјавио да је овај свједок потврдио основне елементе одбране јер је аргументовано, одговорно и конкретно изнио оно што се дешавало тих дана на подручју Нове Касабе.

Суд БиХ потврдио је 13. јануара оптужницу против бившег команданта 65. заштитног моторизованог пука Главног штаба Војске Републике Српске Миломира Савчића коју је 31. децембра прошле године подигло Тужилаштво БиХ због, како је наведено, помагања у ратном злочину почињеном 1995. године у Сребреници.

Суђење се наставља 12. октобра.