latinica  ћирилица
28/09/2020 |  16:57 ⇒ 17:35 | Аутор: СРНА

Никодијевић: Братимљење Београда и Бањалуке круна сарадње

Предсједник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић изјавио је данас да између Београда и Бањалуке постоје традиционалне везе и да је братимљење два града круна сарадње.
Скупштина града Београда (фото: Никола Смоленски / Виолета Антонијевић) -
Скупштина града Београда (фото: Никола Смоленски / Виолета Антонијевић)

Образлажући на сједници Скупштине града Београда одлуку о братимљењу два града, Никодијевић је указао на пријатељске, али и родбинске и пословне везе, тако да сарадња два града постоји и мимо административне и званичне сарадње.

Он је напоменуо да је, откад постоји институција братимљења, Београд остварио блиске и братске односе са тридесетак градова у читавом свијету, на различитим континентима, а протеклих деценија постоји изражена потреба да такав један споразум потпише и са Бањалуком.

Никодијевић је рекао да су Београд и Бањалука посљедњих година интензивирали контакте, нарочито у областима образовања, културе, спорта, а на врло високом нивоу почели и са размјеном привредних делегација, објављено је на сајту Скупштине Града Београда.

- Почињемо да реализујемо и заједнички наступ на трећем тржишту, те је братимљење круна сарадње, на велико одушевљење људи из Републике Српске, а верујем и Београђана - додао је Никодијевић.

Градски одборници усвојили су данас одлуке да се подигну споменици некадашњим градоначелницима Београда Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу.

Донесена је и одлука да се Хрватска улица у градској општини Палилула, у Котежу, преименује у Улицу глинских жртава 1941. године.

У образложењу је наведено да су глинске жртве биле локално српско становништво из Глине, Вргинмоста и Топуског, које су усташке власти намамиле и затвориле у цркву.

Замјеник градоначелника Горан Весић рекао је да је злочин у Глини, када су људи заклани у цркви, један од најстрашнијих у Другом свјетском рату, као и да су хрватске власти спомен-дом, који је послије рата изграђен на костурници, преименовале у Хрватски дом.

Весић је оцијенио да у главмом граду Србије улицу треба да имају они градови и земље који поштују Београд и имају Београдску улицу.

Покољ у Цркви Пресвете Богородице у Глини десио се 29. јула 1941. године, а усташе су том приликом убиле више од 1.700 људи.

Велики покољ локалног становништва десио се и у мају 1941. године код Прекопе и Хађера у Хрватској.

Покољ у глинској цркви представља један од највећих усташких злочина који је спроведен прије систематског геноцида попут Јасеновца, Јадовна и Старе Градишке