Шпирић: Србима омогућити останак на огњиштима
Шпирић је изјавио Срни да је један од закључака да се највеће страдање Срба у западнокрајишким општинама догодило након рата.
- Тамо гдје је успостављен мир резултати су поражавајући. Ово су општине гдје је почео процес асимилације, оне су кажњене, буџети су испражњени и траје борба за опстанак - рекао је Шпирић након састанка, којем су присуствовали начелници општина Дрвар Душица Рунић, Гламоч Небојша Радивојша, Источни Дрвар Милка Иванковић, као и делегати у Дому народа Парламента ФБиХ Горан Броћета и Александар Штрбац.
Шпирић је нагласио да је закључено да начелници повратничких општина заједно са посланицима упуте захтјев владама Ливањском кантона, ФБиХ и Републике Српске, као и заједничким институцијама да у наредној години у буџетима планирају средства за повратничке општине, за помоћ у обнови инфраструктуре и за одрживи повратак.
Навео је да је потребна ревизија уговора о приватизацији у свим предузећима која су приватизована, јер се, како је навео, дешава огроман криминал и потребно је да се у рјешавање овог проблема укључе и институције за спровођење закона.
Шпирић наводи да се имовина у центру Дрвара распродаје и вози у средњу Босну, као и да је то порука људима да се селе и да не живе више у Дрвару.
Он је нагласио да је неопходно приступити измјени Закона о предшколском образовању, који је на кантоналном нивоу, јер само у Дрвару предшколске институције финансира локална заједница, те Закон изједначити са другим општинама у Ливањском кантону и у ФБиХ.
- Гламоч је једина општина у Ливањском кантону гдје се не изучава српски језик. Порука родитеља и власти из Гламоча јесте да то буде реализовано у наредних мјесец дана иначе ће се приступити бојкоту наставе - навео је Шпирић.
Према његовим ријечима, један од закључака јесте и то да се покрене иницијатива о измјени Закона о шумама ради повећања шумске таксе на 15 одсто, са досадашњих осам, да би локални буџети могли да сервисирају локалну путну инфраструктуру.
- За 25 година није направљен ниједан метар пута, ни локалног, нити магистралног са становишта кантоналног, федералног или буџета заједничких институција. Да ли је то освета повратничким општинама - не знам, али ми захтијевамо да се измијени Закон о шумама да би локалне заједнице добиле нову финансијску кондицију - поручује Шпирић.
На данашњем састанку је констатовано и да је у повратничким општинама са већинским српским становништвом извршена законска дискриминација када је ријеч о обнови стамбених јединица.
Шпирић је указао и на проблем војног полигона "Барбара" у Гламочу, гдје се становништво бави пољопривредном производњом, а не може да добије међународни сертификат да је ријеч о здравом производу.
Према његовим ријечима, закључено је и то да је неопходно формирати економско-правни савјет повратничких општина, те затражити помоћ од експерата из Републике Српске и Србије и пратити реализацију ових закључака.
- Јер, уколико се не буде све покренуло са мртве тачке, становништво ће напуштати повратничке општине Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац. Ако су се Срби сагласили да постоји јединство у Сребреници и у Мостару, данашњи захтјев јесте да се то јединство покаже и у Дрвару, Гламочу, Грахову и Петровцу да би живот у овим општинама био колико-толико подношљив - поручио је Шпирић.
Начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је Срни ће се у наредном периоду радити на спровођењу закључака са данашњег састанка како би се омогућио останак Срба на огњиштима.
Предсједник Удружења протјераних грађана Дрвара Миле Марчета рекао је Срни да је опстанак Срба у ФБиХ веома тежак.
- Први повратак након Дејтонског мировног споразума управо се десио у Дрвару, тада смо добили само обећања, а данас су нам окренута леђа - навео је Марчета.