Извјештај против Мектића и још три лица: На опреми оштетили буџет за 1,68 милиона КМ
Из извјештаја се, између осталог, закључује да је Бојић осумњичен да је, у договору са Мектићем и Голијанином, опрему Министарству наплаћивао вишеструко више у односу на набавну цијену.
- Бојић је Министарству безбједности испоручио 500 лед батеријских лампи са батеријама и кутијом, чија је укупна набавна вриједност за ММSCODE око 5.742 КМ без ПДВ-а (11,48 КМ по сету), док је истих 500 лампи Министарство безбједности набавило од компаније ММSCODE за 200.000 КМ без царине и ПДВ-а (плаћајући 400 КМ/комад) - наводи се у извјештају ФУП-а.
У питању је набавка која је спроведена након што је МУП Чешке, односно чешка влада, одобрила БиХ око 1.890.860 КМ за јачање заштите граница БиХ. Од тих средстава, уз лампе, купљени су и двогледи, дневно-ноћне камере, уређаји за детекцију откуцаја срца, беспилотне летјелице итд. Међутим, у процесу набавке ФУП биљежи низ спорних корака.
У полицијском извјештају, који је у посједу Независних новина, ФУП наводи да су Мектић и Голијанин 8. октобра 2018. покренули преговарачки поступак без обавјештења о јавној набавци, иако претходно уопште није процијењена вриједност набавке према цијенама опреме на тржишту.
- Правдали су то крајњом хитношћу (мигрантска криза) - наводи ФУП у свом извјештају.
Како ФУП даље наводи, Мектић и Голијанин су тог дана одредили и три фирме, двије из Аустрије и трећу из Хрватске, којима ће се послати захтјеви да доставе своје понуде. Ипак, како је тендерска документација постављена на сајту Министарства безбједности, за њу су сазнале још двије фирме из Бијељине, односно Сарајева, те су се обратиле Министарству са жељом да и оне учествују.
Судећи по полицијском извјештају, Мектић тада потписује нову одлуку, којом се свим заинтересованим понуђачима омогућава да се пријаве, а нешто касније набавку поништава.
ФУП додаје да Мектић и Голијанин, након поништења прве, покрећу нову набавку, поново без процјене вриједности, али су сад постављени додатни услови који сужавају круг понуђача. Понуђач је, додаје се, морао имати и водитеља пројекта са завршеним економским факултетом (иако се ради о набавци техничке опреме) те најмање осам година радног искуства на вођењу пројеката.
ФУП истиче да су се тада јавили једна сарајевска фирма, те група понуђача, у чијем саставу је и ММSCODE, док је трећа, аустријска фирма, уложила три жалбе, укључујући и ону за додатно постављене услове на тендеру. Жалба је уважена и други поступак је поништен 4. априла 2019.
У извјештају, поднесеном Тужилаштву БиХ, ФУП наводи да је Голијанин 17. маја 2019. сарадницима послао маилове у којима тражи да се захтјеви пошаљу у ММSCODE те по једну фирму из Вогошће и чешког Прага. Али, како наводи ФУП, понуђач је опет морао имати водитеља пројекта са економским факултетом и осам година искуства на вођењу пројеката.
Неколико дана касније, додаје се, Мектић доноси одлуку о набавци те одређује да се позиви за понуде пошаљу тим трима фирмама, иако је знао или морао знати да је раније, за разлику од фирми из Вогошће и Прага, за овај посао био заинтересован само ММSCODE.
Оснивач и директор компаније ММSCODE Бојић, како сматрају из ФУП-а, радио је у договору са Мектићем и Голијанином. ФУП у свом извјештају тврди да је Бојић већ 2. и 3. априла 2019. почео прикупљати потребне документе, на којим као сврха пише "учешће на тендеру". Додаје се и да је 24. маја 2019. закључио уговор о пословној сарадњи са Алмом Г. из Сарајева, како би испунио услов да има економисту са осмогодишњим искуством. ФУП је открио још нешто занимљиво.
- Алма Г. је запосленик фирме чији је један од двојице оснивача 2015. године био осумњичени Голијанин - констатује ФУП те додаје да је та фирма годину касније преписана на друга два лица и то без накнаде власништва.
Бојића терете и да је за потребе тендера набавио и кривотворени документ који је, наводно, издала фирма из Франкфурта на Мајни, а овјерен је печатом - фирме из Мостара. Понуду је затим доставио.
Потом, како истиче ФУП, Комисија за набавку, коју су саставили Мектић и Голијанин, констатује да уговор нико не може добити јер је, рецимо, понуда из Вогошће каснила - 10 минута (стигла у 12.10 умјесто до поднева), а понуда компаније ММСЦОДЕ није била технички задовољавајућа. Комисији је био споран и документ из Франкфурта на Мајни, овјерен печатом фирме из Мостара.
Мектић и Голијанин, додаје се, потом се 7. јуна 2019. писаним путем обраћају компанији ММSCODE те траже њихово објашњење понуде. Посао је након још неколико процедуралних корака склопљен. Уговор о набавци опреме, констатује ФУП, закључили су Мектић и Бојић крајем јуна 2019.
Касније је, додаје се, Бојић тражио продужење рока испоруке за 12 радних дана те је Министарство безбједности требало због кашњења да му обрачуна пенале од 185.880 КМ, али то није учињено, па је буџет БиХ на тај начин, како га терете, Мектић оштетио за тај износ.
Роба је испоручена 11. септембра 2019, а бројке о цијенама су у најмању руку сумњиве. Уз споменуте лед лампе, у извјештају се истиче да је набавна вриједност 50 двогледа за ММSCODE изашла око 33.000 КМ без ПДВ-а (660 КМ без ПДВ-а по комаду), док је исте те уређаје Министарство од компаније ММSCODE набавило за 175.000 КМ без царине и ПДВ-а (3.500 КМ комад).
Додаје се да је два уређаја за детекцију откуцаја срца, набавне вриједности око 101.000 КМ без ПДВ-а, Министарство набавило од компаније ММSCODE за 247.800 КМ без царине и ПДВ-а.
По информацијама из ФУП-а, укупна набавна вриједност 20 ручних термовизијских камера за ММSCODE износила је око 87.000 КМ без ПДВ-а, а потом их је Министарство платило 470.000 КМ без царине и ПДВ-а. И у набавкама остале опреме, судећи по оном што је утврдио ФУП, видљив је огроман несразмјер између набавне цијене те износа који је плаћало Министарство.
- Бојић је испоручио опрему чија је стварна вриједност вишеструко нижа у односу на цијену коју је уговорио са Мектићем - закључује ФУП те додаје да су уочена и одступања у погледу опреме која је понуђена и оне која је испоручена.
На рачуну се, како је истакнуто, потписао управо Мектић, који је набавку и испоруку претходно и уговорио са Бојићем и компанијом ММSCODE те им "омогућио стицање 1.491.804 КМ, за колико је оштећен буџет БиХ". Када се ова цифра сабере са износом колико је, по мишљењу ФУП-а, требало да буде наплаћена казна за кашњење испоруке (185.880 КМ), дође се до збира од 1.677.684 КМ, за колико је, сумња се, оштећен буџет БиХ.
У извјештају ФУП-а наводи се да је Бојић на незаконит начин стечених 1,49 милиона КМ, колико је Министарство безбједности БиХ уплатило, убацио у законите токове (исплаћивао плате, плаћао рачуне итд.) са циљем да прикрије поријекло тих пара, због чега га терете и за прање новца.
- Нисам могао оштетити буџет, јер то нису средства буџета БиХ, већ донаторска. Ми смо учествовали на јавном позиву, добили смо посао. Не знам шта би могло бити спорно. Ради се о специфичној опреми. Нисмо продавали уље или брашно, односно робу којој је ограничена маржа. Имао сам законско право да понудим моју робу на тржишту по одређеној цијени. Ако нешто понудим и то ви од мене купите, ако сте прихватили моју цијену, та цијена је сасвим исправна - рекао је Бојић.