latinica  ћирилица
28/10/2020 |  14:31 ⇒ 14:34 | Аутор: СРНА

Музеј Семберија обиљежио пола вијека постојања

Музеј Семберије прославио је данас, у скромним условима и без публике, 50 година постојања, уз поруку да је култура најпотребнија у кризним временима.
Музеј Семберије - Фото: РТРС
Музеј СемберијеФото: РТРС

- Изложбом `Бијељински времеплов` представљамо вишегодишња истраживања стручне службе Музеја о културној историји нашег града, а промоција књиге Родољуба Чолаковића `Изводи из дневника 1961-1983` дају нови увид у архивску грађу легата који су 1980. године бијељинском музеју поклонили Родољуб Чолаковић и Милица Зорић - рекао је новинарима директор Музеја Семберије Момчило Копривица.

Музејски савјетник Тања Лазић рекла је да је изложба "Бијељински времеплов" повезана са историјом рада Музеја у протеклих пет деценија и представља заједнички напор, истраживања и рад свих из стручне службе у посљедње три до четири деценије.

- Оно што посјетиоци изложбе могу видјети јесу прилози о прошлости Бијељине који се односе на стару Бијељину, на прва удружења у Бијељини, на занате, трговину, старе бијељинске фотографе, наше некадашње суграђане Нијемце, Словаке, Јевреје, Русе, на заједницу Каравлаха у Семберији, на почетке биоскопа, позоришта, библиотекарства, на друштвени живот у нашем граду, на почетке школства у Бијељини, на жељезницу које више нема у нашем граду, на поплаве у Семберији и на први урбанистички план 1957. године - навела је Лазићева.

Она је нагласила да су се овим малим времепловом осврнули и на најзначајније датуме из историје рада Музеја од 1970. године до данас, као и на велике легаторе Родољуба Чолаковића и Милицу Зорић, Љубицу Јовичић Станчић, Радета Бјекића и Марију Рабреновић.

Поводом значајног јубилеја Музеја Семберије представљена је и књига "Изводи из дневника Родољуба Чолаковића 1961-1983" коју је приредио кустос историчар Зоран Мидановић.

Мидановић је рекао да је Родољуб Чолаковић водио дневник од 25. јануара 1961. године до своје смрти 29. марта 1983. године.

- `Дневник` се састоји од 27 нотеса различитог формата и обима са укупно исписана 5.462 листа. Након што сам оригинални рукопис `Дневника` прекуцао, а то је трајало четири године, сачинио сам из тога књигу у којој су изводи на нешто мање од 300 страница. Трудио сам се да у изводима обухватим што шири дијапазон тема о којима је Чолаковић писао - рекао је аутор ове књиге.

Музеј Семберије у Бијељини израстао је из Музејске збирке "Семберија" основане 28. октобра 1970. године.

Пут од оснивања збирке до данас није био ни лак, нити једноставан. Ентузијазам и упорност прве генерације запослених у Музеју резултирали су богатим фундусом збирки, репрезентативним објектом и сталном поставком, упечатљивим повременим изложбама и завидним бројем публике.

Нова генерација запослених у Музеју која их је наслиједила у вријеме најтежих друштвених ломова, расула СФР Југославије и рата у БиХ, није имала избора - или наставити даље са још већом упорношћу и ентузијазмом или дозволити да се у Бијељини угаси значајна институција културе.

Данас Музеј Семберије чува више од 10.000 експоната који припадају археолошкој, етнографској и историјској збирци, око 7.000 библиотечких јединица и близу 14.000 фотографија. Музејска грађа сакупљана је 50 година, а у сусрету са сваким предметом открива се прошлост људи овог краја.

Припреме за реализацију обиљежавања 50 година Музеја нису поклекнуле утицају ковида 19, већ су почели радити на проналажењу рјешења за изненадни изазов.

Програм је знатно редукован у односу на планирани којим би било обиљежено пола вијека од оснивања ове значајне институције културе.