Хиљаде вјерника испратило митрополита Амфилохија; Сахрана у Подгорици (ВИДЕО)
Библијске сцене у Подгорици. Емоције које су достигле врхунац, а сузе у очима као одраз огромног бола због смрти митрополита који је из љубави носио надимак Ђедо.
На платоу испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици поново су данас митрополит Амфилохије и хиљаде вјерника.
Овога пута вјерни народ је дошао да дочека земне остатке човјека који им је био звијезда водиља. А око блаженопочившег митрополита, сем народа његови свештеници који су, заједно са њим, исписивали нову историју Црне Горе, слободније и вјерујемо љепше.
Јутрос је у Цетињском манастиру служена заупокојена литургија након које су земни остаци митрополита испраћени ка Подгорици.
Митрополија црногорско-приморска поручила је вјерницима који се сабирају ради испраћаја блаженопочившег митрополита Амфилохија да се придржавају прописаних здравствених мјера у борби против вируса корона.
- Свјесни цјелокупне здравствене ситуације, али и огромног поштовања које је новопрестављени митрополит уживао, још једном апелујемо да се сви учесници испраћаја придржавају прописаних здравствених мјера, да носе маске и држе дистанцу - наводи се у саопштењу Митрополије.
Сутра ће у 9.00 часова бити служена Света архијерејска заупокојена литурхија. Служиће је Његова Светост патријарх српски Иринеј, уз саслужење више архијереја.
Након литургије служиће опијело, а потом ће бити обављена сахрана у крипти Саборног Храма у Подгорици што је и била митрополитова жеља.
Митрополит Амфилохија, упокојио се јуче у 83. години живота од посљедица вируса корона.
У свијету остаје упамћен као човјекољубац и богољубац и један од највећих православних теолога.
Важио је за једног од најобразованијих епископа у свијету. Написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски, користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.
У Црној Гори обновио је стотине храмова, изградио Саборни Храм у Подгорици, вратио народ у цркве и научио га како се воле и бране светиње.
У крсним ходовима са десетинама хиљада вјерника мјесецима се борио против Закона о слободи вјероисповијести којим се предвиђало отимање имовине СПЦ.
Храбар и несутрашив, а у исто вријеме осјећајан и правдољубив никога није остављао равнодушним.
Био је узор и ослонац вјерницима СПЦ, али и свим добрим људима који су у њему препознавали топлину и доброту човјека и духовника.
Његов одлазак ненадокнадив је губитак не само за Митрополију него за Српску православну цркву и њене вјернике.