latinica  ћирилица
31/10/2020 |  19:39 ⇒ 20:14 | Аутор: РТРС

Породице несталих деценијама чекају истину о најмилијима (ВИДЕО)

Од ратова на простору бивше Југославије прошло је више од двије деценије, а ни до данас се не зна судбина 10.004 нестала лица, од којих је око 4.000 српске националности. Питање несталих особа, упркос протоку времена, не смије остати неријешено, и мора се радити на његовању културе сјећања и подизању свијести код младих генерација, које се не сјећају рата или су рођене послије њега.
Округли сто - Фото: РТРС
Округли стоФото: РТРС

Тој теми био је посвећен Округли сто "25 година од завршетка рата у Хрватској – свијест о несталима код миленијумске генерације", који је одржан у Београду.

Колико год се прича о томе да је рјешавање питања несталих особа хуманитарно и цивилизацијско питање, пракса показује супротно, кажу породице несталих, које деценијама чекају истину о најмилијима.

Процес је, кажу, веома успорен, и даље постоје регистроване, али и скривене гробнице, посљедњих година је све мање идентификованих, а многи чланови породица нису дочекали расвјетљавање судбине најмилијих.

- Оно што што породице желе – то је да послије три деценије, ако рачунамо од 1991. године па надаље, да просто ставе тачку на то и да се врати минимум достојанства жртвама. Нажалост вријеме показује да траже сувише - каже Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих "Суза".

Рјешавање овог питања је, кажу, често предмет политизације и потребна је већа подршка институција и друштва.

У Комисији Владе Србије за нестала лица као један од највећих проблема наводе непосједовање информација и апелују на све који их имају да их подијеле с надлежнима.

- Потребне су додатне информације, да ми инсистирамо на архивама свих домаћих институција држава, а такође и на међународне организације које су у моментима оружаних сукоба биле присутне на тим теренима - рекла је Љиљана Крстић, представник Комисије за нестала лица Владе Србије.

Лани је покренута иницијатива за формирање Националне комисије о истини, која би истражила истину о страдању Срба 90-тих година на простору бивше Југославије, чији чланови не би били нужно само домаћи стручњаци.

- Мислим да је веома важно да дођемо до истине, да то не буде наша или њихова истина, него истина која ће бити поткријепљена чињеницама - истакао је Душко Челић, предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

Проблем несталих лица је саставни дио наше културе сјећања, нашег свеукупног знања о распаду југословенске државе и рату који га је пратио, а државе региона морају учинити све да се стави тачка на то питање, каже историчар Милан Гулић.

- Без сагледавања свих аспеката и посљедица рата, међу којима је и проблем несталих лица, ми не можемо на прави начин ни корачати у будућност - казао је Гулић.

Нове актуелне теме временом истискују питање несталих из фокуса јавности, па је од кључне важности подизање свијести младих о овом проблему. Вања Милованчевић недавно је одбранила мастер рад на тему несталих.

- Немам неки лични интерес у смислу да тражим некога, али желим свој живот да посветим томе, желим да се бавим несталим особама, просто зато што вас некако окупира та тема, и заиста сматрам да младе особе могу да се баве тиме и да могу да разумију и саосјећају, али да не знају довољно о томе - навела је Милованчевићева, ауторка научног рада.

Породице несталих кажу да морају да истрају у тражењу истине и да се боре, како све што се дешавало - не би пало у заборав.