САБОР ЗАБРИНУТ ЗБОГ СТАЊА СПЦ У РЕГИОНУ

У саопштењу Сабора, послије двонедјељног мајског заседања, наводи се да посебну забринутост у душама чланова Сабора изазива непостојање услова за повратак прогнаних и избјеглих са Косова и Метохије, као и ново угрожавање српске имовине и домова и немогућност обнове више од стотину порушених храмова... Сабор је од државних органа Црне Горе затражио да поштују сопствени Устав, као и права сваке цркве и вјерске заједнице, па и СПЦ, зајамчена домаћим и међународним законима. "Била би заиста велика брука и срамота да се по та права и по правду мора ићи у Брисел, Стразбур или Вашингтон”, наводи се саопштењу. Сабор СПЦ, такође, тражи од свих - како домаћих политичких структура тако и од релевантних страних чинилаца и центара одлучивања - да поштују Дејтонски споразум и да тако граде дугорочни мир у БиХ. Када је ријеч о Црној Гори, Сабор је с посебном пажњом размотрио озбиљне тешкоће са којима се суочавају Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ које дјелују у тој држави. Посебно се истичу пријетње да ће бити срушена Црква Свете Тројице на планини Румији; рушење Храма светог Александра Невског и Свете Госпође на Светом Стефану; противправна намјера да се Цркви одузму храмови на Цхипуру и на Крушевцу, али и изјава са, како се наводи, највишег државног места којом се СПЦ оспорава и правно постојање и право на постојање у Црној Гори. Јавно изражене амбиције појединих црногорских политичара да уређују црквена питања и да притисцима, чак пријетећи силом, манипулишу идентитетом и устројством Православне цркве у Црној Гори, са нескривеном жељом да је учине инструментом својих политичких замисли, програмско опредјељење владајуће црногорске странке Демократске партије социјалиста да агресивно обликује црквени живот православних хришћана у Црној Гори, како истиче Сабор, представља угрожавање елементарних људских права и вјерских слобода. То представља порицање секуларног карактера државе Црне Горе и одбацивање демократског начела одвојености Цркве и државе, као и отворено увођење давно превазиђене социјалне категорије, категорије грађана другог реда, и то на основу вјерске и етничке припадности, наводи Сабор. Учесници Сабора су, такође, изразили забринутост због тешкоћа кроз које пролази Република Српска, а самим тим и СПЦ у Босни и Херцеговни. Сабор је, како се наводи, увјерен да и грађани Републике Српске, попут грађана у савремним демократским државама уопште, имају право на слободно плебисцитарно изјашњавање о питањима која сматрају важним, јер је то право најизразитији, ако не и једини примјер непосредне демократије. Највише законодавно тијело СПЦ је констатовало да, упркос критикама међународних организација да крше вјерске слободе и људска права, власти у Македонији истрајавају на прогону канонског архиепископа охридског Јована и одбијају да региструју Охридску архиепископију, аутономну Православну цркву која је у пуном јединству са свим православним црквама у свијету. Саборски оци најоштрије осуђују недавно насилничко понашање према једном архијереју, свештеномонасима и вјерницима Охридске архиепископије, и то за вријеме вршења богослужења у Кавадарцима које је, како се наводи, било подстакнуто и наручено од једног тамошњег епископа у расколу. Разматрајући питање предстојећег свечаног обележавања 1700. годишњице Миланског едикта (313-2013) у Нишу, родном граду светог цара Константина, архијереји СПЦ су упутили писмо васељенском патријарху Вартоломеју у коме се залажу за што скорије сазивање Светог и Великог сабора православне цркве. Сабор је поздравио братску спремност Руске православне цркве и велике руске државе да помогну подухват унутрашњег уређења Храма Светог Саве на Врачару. У саопштењу се наводи да је Сабор извршио реорганизацију и арондацију појединих епархија у Србији, у Европи, у Америци и у Аустралији, а већина упражњених епископских катедри је попуњена, док су за неке, до даљњег, постављени епископи администратори. Одложено је, до даљњег, издвајање нових епархија из Архиепископије београдско-карловачке, као и обнова Рашке епархије, док се не стекну неопходни услови за то. Сабор је поздравио враћање вјерске службе у Војску Србије, као и одлуку државе о враћању црквених књига. За нове чланове Синода изабрани су епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован и будимљанско-никшићки Јоаникије.