Дан примирја у Првом свјетском рату

У Србији, која је у Првом свјетском рату поднијела сразмјерно највеће жртве, овај се датум обиљежава као државни празник од 2012. године.

Празник ће бити обиљежен централном државном церемонијом полагања вијенаца, а предсједник Александар Вучић уручиће одликовања заслужним појединцима и институцијама који су се истакли током борбе на сузбијању вируса корона.

Поводом Дана примирја, скулптура "Слијепи гуслар", дјело вајара Пашка Вучетића, коју су Аустроугари уклонили 1916. године када су уништили споменик вожду Карађорђу, послије 104 године биће враћена на Калемегдан, у близини Споменика захвалности Француској на Београдској тврђави.

Као главни мотив за амблем Дана примирја користи се цвијет Наталијина рамонда.

Ријеч је о угроженој врсти цвијета која расте на истоку Србије и на планини Ниџе, на највишем врху Кајмакчалана, на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Простире се на надморским висинама од 350 до 2.200 метара и расте на изузетно неприступачним мјестима, углавном у клисурама, на кречњачким стијенама гдје је суво и хладно.

Због тога се повезује са Великим ратом јер су се управо у оваквим областима одвијале преломне битке у завршници рата. Посебно је занимљиво што Наталијина рамонда спада у древне, практично фосилне врсте.

Симболика цвијета је вишеструка, како због станишта, тако и због имена.

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као цвијет феникс, односно чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може да оживи, што указује и на васкрснуће српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да је Дан примирја у Првом свјетском рату велики датум за српску историју, јер је послије четири године голготе српски народ, уз велике жртве, успио да оствари историјску побједу над непријатељем.