Велики потенцијали Херцеговине чистом водом (ВИДЕО)
Природа је била дарежљива у Херцеговини, која је најбогатија регија чистом водом. Међутим, "замке" карста, и специфичности терена "прогутају" велики дио тог богатсва.
Само чиста вода, заштићеног и контролисаног квалитета је привредни ресурс, од енергетике, водоснабдијевања, наводањавања, туризма, спорта, риболова, а стручно и адекватно захватање и кориштење предуслов развоја.
- Колико знам ситуација у Херцеговини је добра, али може бити боља, природни услови су ту, потребно је више средстава и боља организација, али основа постоји - навео је Александар Ђукић, секртетар Српског друштва за заштиту вода.
Постићи оптималан ниво коришћења воде као ресурса, са једне, и заштите са друге стране, је главни задатак, али нимало лак.
Вода као обновљиви извор енергије је будућност енергетике, јер је императив модерног свијета смањити емисију штетних гасова и ефекте стаклене баште, и повећати производњу струје из "зелених" извора.
Изградња малих хидроелектрана је након првобитне експанзије, доживјела стагнацију. Све се гласније могу чути разлози против подизања оваквих постројења, јер негативно утичу на еко-системе.
- Стручњаци заступају став да се посебно у заштићеним водотоковима такви захавти не би требвало радити, а ако се раде, онда би биле потребне суштинске и ригорозне порвјере утицаја на животну средину - додао је Ђукић.
Душко Вујовић, руководилац Сектора за управљање производњом и водом у ХЕТ каже да изграђене мале ХЕ, које су, како истиче, ницале као печурке, имају капацитет око 50 одсто од пројектованог.
- Због недовољно прикупљених хидролошких података имамо степен недоређености и ризик при изградњи и минимума еколошког и биолошког који морају да испоштују - појашњава Вујовић.
Херцеговина у наредном периоду мора уложити више у област техничке заштите, захватања и пречишћавања отпадних вода, и изградњу савремених сиситема за пречишћавање.
Вујовић је рекао да је за Херцеговину каракетристично да је једина у ЕУ која има 85 одсто компактних површина под наводњавањем, и, како је нагласио, то нико нема.
У свијету се наводњава тек 15 одсто обрадивих површина са којих се добија око 70 одсто укупне пољопривредне производње, у БиХ тек око један одсто.
Требиње са око 85 одсто површина под наводњавањем, несумњиво има развојну шансу, осим у енергетици, и у пољопривреди, производњи здраве хране, и развоју туризма.