latinica  ћирилица
24/11/2020 |  10:02 ⇒ 11:31 | Аутор: СРНА

Трећина младих у Србији имуна на вирус корона

У Србији је трећина младих имуна на вирус корона, показали су резултати националне студије о томе колико грађана је прележало ковид 19.

Највише отпорних на вирус корона у Србији је међу млађима од 19 година, за које се показало да, иако су ријетко евидентирани као заражени и обољели, готово сваки трећи /31,8 одсто/ у овој узрасној групи има ИгГ антитијела, односно природно стечен имунитет тако што су били заражени вирусом корона.

Истраживање је показало да је имунитет на ковид 19 прије овог, до сада најјачег, трећег таласа епидемије, стекло 20,7 одсто становништва, као и да је стечени имунитет на вирус корона готово једнак код мушкараца /20,6 одсто/ и жена /20,8 одсто/, пишу Вечерње новости, које су имале увид у ово истраживање, започето 26. јуна.

То је, пише лист, још далеко од колективног бедема јер, да би се зауставило ширење вируса, требало би да бар 60 до 70 одсто становништва природним путем или вакцинацијом развије отпорност.

Кад се посматра укупна популација, од вируса корона званично су најзаштићенији становници Крагујевца, Ужица, Чачка, Ваљева, Шапца, будући да готово сваки пети /23,1 одсто/ у овим крајевима има антитијела која га штите, што на посредан начин показује да је у другом таласу епидемије вирус корона званично најјаче ударао у Шумадији и западној Србији.

Послије Шумадије и западне Србије, по имунитету предњаче јужна и источна Србија са 21,8 одсто отпорних, те Војводина са 18,8 одсто, док је Београд, иако једно од највећих жаришта од почетка епидемије, тек на четвртом мјесту са 16,9 одсто.

Истраживач у Институту за примену нуклеарне енергије Марија Гњатовић указала је да се, од почетних сазнања да имунитет послије прележане ковид инфекције траје бар три мјесеца, дошло до закључака да ИгГ антитијела, ипак, дуже штите.

- Ако природно стечен имунитет траје у већини случајева ево већ седам мјесеци, и то без значајног пада ИгГ тела, немамо разлога да не вјерујемо да ће ти људи од ковида 19 бити заштићени бар годину дана - рекла је Гњатовићева за Новости.

Гњатовићева је навела да, ипак, има и оних код којих се имунитет изгуби и да је то углавном случај код особа које су имале асимптоматску форму ковида 19 или веома благу клиничку слику, те додаје да они имају друге имунолошке меморијске ћелије које ће их у некој мјери штитити ако поново дођу у контакт са вирусом.

- У пракси има случајева да се ИгМ тијела, која показују акутну инфекцију, откривају и код оних који су прележали ковид. Међутим, то није за бригу, јер те особе не развијају клиничку слику ковида, бар не тежу, и нису инфективне за околину - каже она.

Гњатовићева је навела да вирус корона остаје у тијелу мјесецима послије инфекције и негативан пи-си-ар тест послије лијечења не значи да дијелови вируса нису остали у организму, ИгМ реинфекције су ријетке, али нико не може да тврди да су и немогуће.

Она је додала да је у већини случајева то, ипак, "други ковид", односно реактивација раније унесеног вируса у тијело.

- Организам тих особа се, иако се уоче ИгМ тијела, сам избори са вирусом, не дође до његовог размножавања, па га нема у носу и ждријелу и оне нису инфективне по околину - рекла је Гњатовићева.

Студију, чији ће резултати тек бити публиковани, спровео је Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у сарадњи са ИНЕП-ом.

Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 1.200 домаћинстава, односно укупно 2.500 испитаника.