Јовановић: Говор Додика - афирмација Српске на међународном плану
Јовановић је оцијенио да је неопходно даље афирмисати приврженост Дејтонском мировном споразуму и спремност да творевина БиХ функционише у складу са тим споразумом, као и да се принципијелно и дугорочно не може довести у питање право српског народа у Републици Српској на самоопредјељење.
- То није никакав сепаратизам. То је право на самоопредјељење које по Повељи УН и међународном праву припада сваком народу - рекао је Јовановић и додао да треба указивати и на парадокс да се албанској мањини на Косову даје статус државе, а све се чини да се у БиХ ствари компликују и врате на стање прије 1992. године.
Јовановић је напоменуо да дестабилизацију прозива онај ко покушава да негира Дејтонски мировни споразум и врши ревизију на штету Српске.
Он је истакао да је значајно што је Додик у наступу пред Савјетом безбједности УН, са те свјетске говорнице, указао на сувишност институције високог представника 25 година послије потписивања Дејтонског мировног споразума.
- То иступање је утолико значајније што је пред најширим аудиторијумом, који је праћен од најутицајнијих свјетских медија, подсјетио гдје се све и у чему закидају права Српске предвиђена међународним уговором, познатим као Дејтонско-париски споразум о миру у БиХ - рекао је Јовановић, који је некада учествовао у разговорима у Женеви 1996. године о примјени Дејтонског споразума.
Он је истакао да је необјашњиво да се таква институција као што је високи представник задржава упркос очигледној истини да не подстиче примјену и досљедно спровођење Дејтона, него је постала сопствена супротност и отежава досљедну примјену и остваривање тог споразума.
Јовановић је подсјетио да је СР Југославија, као један од потписника и гараната Дејтонског споразума, већ првих година након Дејтона од 1996. године, па надаље указивала да је потребно постепено смањивање ингеренција високог представника.
- СР Југославија је указивала да је потребно укидање те институције како би се три конститутивна народа и два ентитета брже уходавали и брже прихватали предвиђене одговорности за функционисање БиХ на основама Дејтона и у складу са Уставом који је саставни дио тог споразума - напоменуо је Јовановић.
Он је оцијенио да и само битисање високог представника демотивише и спречава у пракси уставне институције да функционишу у складу са споразумом и да преузимају одговорности за развој БиХ као уније два ентитета.
Јовановић је додао да се институција високог представника извитоперила у своју супротност, нарочито послије бонских принципа из 1997. године, којима је високи представник постављен као ауторитарна власт, која спречава легитимне институције и у ентитетима и на нивоу БиХ да функционишу.
Према његовим ријечима, високи представник и Уставни суд БиХ, у којем су три странца, умјесто да буду од помоћи, претворили су се у својеврстан механизам за дерогирање Дејтонског споразума, а не примјену.
- Има аргумената за оцјену да су и високи представник и стране судије у Уставном суду БиХ 25 година послије Дејтона фактори дестабилизације и назадовања, а не помагања и промовисања тог споразума - истакао је Јовановић.
Јовановић је оцијенио да је овај округли сто о Дејтону у Савјету безбједности УН показао ко на којим позицијама стоји и демаскирао многе проблеме у стварности и функционисању БиХ.
Он је оцијенио да се Западу једнострано сврставање на страну муслимана у БиХ враћало као бумеранг, с обзиром на пораст екстремизма и радикализације исламског фактора у Европи.
- Чуди ме да се не запитају какав је то напредак остварен у БиХ уз помоћ међународних представника, ако у ФБиХ има цијелих општина које нису ни под чијом контролом у БиХ, него под контролом исламских екстремиста? Зашто се не запитају ко је одговоран што је БиХ земља из које се, несразмјерно броју становника, регрутује толико бораца и џихадиста за Исламску државу? - рекао је Јовановић.
Додик се Савјету безбједности УН обратио синоћ на видео-конференцији током састанка посвећеног обиљежавању 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.
Видео-конференција је одржана на иницијативу Сталне мисије Руске Федерације у УН.
Додик је синоћ рекао, између осталог, да Србија, Хрватска и Република Српска хоће да оде високи представник из БиХ, као и 50 одсто Федерације БиХ и додао да високи представник Валентин Инцко мрзи Србе и говори у име бошњачког народа, а не Дејтонског споразума.
Он је нагласио да Инцко не може да тумачи Устав, иако неовлаштено то ради, те да се само може кретати у оквиру Анекса 10 Дејтонског мировног споразума.