Крајишник: Реализоване све активности Фискалног савјета у 2019.
У извјештајном периоду Фискални савјет је, каже Крајишник, одржао седам редовних и осам ванредних сједница, на којима је разматрано 78 тачака дневног реда.
- Неспорно је да је оснивање Фискалног савјета као новог органа у правном систему Српске знатно утицало на подстицање стручне расправе о фискалној политици и промовисање културе фискалне одговорности и дисциплине - рекао је Крајишник подносећи народним посланицима извјештај Фискалног савјета Републике Српске о спровођењу Закона о фискалној одговорности у Српској за 2019. годину и извјештај Фискалног савјета о раду за 2019. годину.
Он је навео да је на крају 2019. године јавни дуг Српске износио 38,1 одсто БДП-а оствареног у тој години, те да се на основу тога може констатовати да је ниво јавног дуга у складу са законом прописаним фискалним правилима.
- Јавни дуг Српске на крају 2019. године може се оцијенити као одржив, а прошла година окарактерисати као фискално стабилна - рекао је Крајишник.
Он је додао да је у 2019. години Влада Републике Српске пословала са суфицитом, док је ситуација са фондовима социјалне сигурности повољнија у односу на претходну годину, јер је биланс пословања свих фондова био позитиван.
- Према анализама Фискалног савјета, консолидовани буџетски дефицит на крају 2019. године смањен је за 0,76 одсто процентних поена у односу на претходну годину и износи 0,04 одсто БДП-а, што потврђује да се поштује и фискално правило које се односи на консолидовани буџетски дефицит - рекао је Крајишник.
У извјештајима Фискалног савјета, који су размотрени у Народној скупштини, наводи се да је примјетно значајно унапређење фискалне одговорности јединица локалне самоуправе, те код свих субјеката који су укључени у буџетски систем Српске, а имали су неизмирене обавезе из претходном периода.
Посланици су током скупштинске расправе о овој тачки дневног реда навели да је потребна рационализација јавног сектора и јавних предузећа која морају бити профитабилнија и доносити корист Републици Српској.
Навели су и да у периоду кризе треба што више подстицати привреду и њен гране које могу повећати БДП, те опрезно водити рачуна о дугу и његовој отплати.