Димитрије Руварац - историчар и публициста
Руварац се бавио различитим проблемима српске историје, прије свега српске културне историје од 18. до 20. вијека.
Био је, такође, и политичар, писац и полемичар, један од најплоднијих публициста свог времена. Руварчева библиографија, коју је објавио 1927, броји више 1.100 наслова.
Брат му је био познати српски историчар Иларион Руварац.
Димитрије Руварац завршио је основну школу у Новим Карловцима, а гимназију и богословију похађао је у Сремским Карловцима.
Био је прво учитељ у Крушедолу и Земуну, а, након рукоположења за ђакона 1866. године, био је прво капелан у Земуну, а 1870. постао парох горњоварошки, у Цркви Свете Тројице.
Српски патријарх Георгије Бранковић довео је Димитрија Руварца из Земуна у Карловце. Године 1893. Руварац је постао прота, а 1899. постављен је на мјесто управника Српске манастирске штампарије у Карловцима, те библиотекара Патријаршијске библиотеке.
Руварац је био управник Штампарије до 1907. године, а и након тога остао је библиотекар. Прво је био пензионисан 1910, па 1911. године постављен за библиотекара у Патријаршији.
Уређивао је часопис "Српски Сион" између 1903. и 1914. године, а смијењен је због оштрих критика упућених Саборском одбору, у којем су били главни радикали.
Димитрије Руварац био је велики полемичар и оштри критичар, који је својом писаном ријечју учествовао у међусрпским размирицама.