latinica  ћирилица
10/01/2021 |  13:48 ⇒ 17:35 | Аутор: Политика

Источно Ново Сарајево гради нови спомен-комплекс на Врацама

Споменик жртвама фашистичког терора нa мјесту гдје су сахрањени сарајевски борци, антифашисти, међу којима Владимир Перић Валтер, Славиша Вајнер Чича, Слободан Принцип Сељо и Радојка Лакић, потпуно је запуштен.
Спомен-парк на Врацама (Фото: BNN.BA) -
Спомен-парк на Врацама (Фото: BNN.BA)

 Из тог разлога одлучили су да, зарад истине, институцијама Републике Српске и града Источно Сарајево предложе да на дијелу Спомен-парка Враца, који територијално припада Српској, подигну нови спомен-комплекс који би, својим садржајем, представљао аутентично свједочење страдања сарајевских Срба, не само у периоду од 1941. до 1945. године, него и у посљедњем грађанском рату у БиХ.

Љубиша Ћосић, новоизабрани градоначелник Источног Сарајева, каже за Политику да ће та иницијатива, без икакве дилеме, добити подршку свих градских и републичких институција, као и институција општине Источно Ново Сарајево, на чијој територији се налази дио постојећег спомен-комплекса.

Био би то уједно и одговор сарајевским властима које не дозвољавају подизање споменика ни на највећим српским стратиштима у Сарајеву, у Добровољачкој улици, на примјер, у којој је у нападу на колону ЈНА убијена 42 војника и официра и рањено њих 73. Или на јами Казани, у коју је бачен никада утврђен тачан број сарајевских Срба, који су на силу извођени из њихових станова и ликвидирани на тој локацији.

У Одбору за заштиту права Срба у Федерацији БиХ сматрају да постојећи Спомен-комплекс Враца, посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашистичког терора у Сарајеву током Другог свјетског рата (отворен 1981. године), ни на који начин не симболизује истину о масовном страдању српског народа у то вријеме у граду на Миљацки.

Председник Одбора, Ђорђе Радановић, истиче да би се у оквиру новоизграђеног спомен-комплекса, практично, налазила три споменика.

Један од њих био би посвећен убијеним Србима и Јеврејима у Сарајеву током Другог светског рата на коме би била исписана имена свих жртава, као доказ да су припадници та два народа били највећи страдалници. То се, каже он, не може препознати ни у изгледу, а ни у натписима, исписаним на зидинама постојећег спомен-комплекса изграђеног по правилима социјализма.

Други дио новог меморијалног комплекса на Врацама био би споменик посвећен свим сарајевским Србима убијеним током посљедњих ратних дешавања у БиХ, а трећи називима сарајевских улица из којих су послијератне сарајевске власти протјерале српски префикс и замијенили га чак и именима неких појединаца који су чинили злочине над српским народом, или именима доказаних поборника фашизма, попут Мустафе Бусулаџића.

- У том сучељавању истине и неистине, будући посјетиоци парка на Врацама могли би да спознају, не само размјере трагичног страдања сарајевских Срба, него би могли сами да закључе шта је Сарајево било до 1992. године, а шта је данас. И колико се, захваљујући бошњачкој политици, "изопачило" у смислу његове мултиетничности - наглашава Радановић и закључује да је стање у коме се годинама налази Спомен-парк Враца (посве девастиран, разорен и запуштен), који је 2005. године проглашен Националним спомеником БиХ, оличење односа сарајевских политичара према антифашизму у који се радо заклињу.

Тренутном сликом Спомен-парка Враца, меморијалног подсјетника на више од 11.000 Сарајлија, жртава фашистичког терора и мјеста на коме су сахрањени сарајевски борци, антифашисти, међу којима су и Владимир Перић Валтер, Славиша Вајнер Чича, Слободан Принцип Сељо, Радојка Лакић, Бане Шурбат, Адем Бућа, баве се, углавном, медији.

Тако се може прочитати, између осталог, и то да тај парк „нестаје под жбуњем и смећем”, да се „распада пред очима Сарајлија”, да је „то срамота за Валтерово Сарајево”, те да Враца већ годинама посјећују „само сакупљачи старог жељеза” који се, према неким информацијама, сумњиче и за скрнављење статуе народне хероине Радојке Лакић, којој је одсјечена једна рука.